Након бројних изјава и потеза Куртија током изборне кампање, косовски премијер је на јучерашњем скупу између осталог рекао и да Заједнице српских општина, уколико његова партија дође на власт, неће бити.
„Република Косово, са нашом владом на челу, каже никада ‘Заједници’, а каже да ‘Асоцијацији општина Косова’, где сада имамо и северну општину наше драге Митровице”, рекао је Курти.
Говорећи о линијама које неће прећи он је истакао и да језеро Газиводе “ни под којим условима, ни под коју цену неће делити”, иако је заједничко управљање Београда и Приштине над тим језером договорено у Вашингтону за време претходног мандата Доналда Трампа.
„Имамо Газиводе које чини 75 одсто водних резерви наше Републике и ми га никада, ни под којим условима и ни по коју цену, нећемо делити, јер је наше, не делимо га ни са ким, јер је то власништво Републике Косово”, рекао је Курти.
Извршни директор Центра за афимартивне друштвене акције (ЦАСА) Миодраг Маринковић каже да иако је Курти склон популизму, ова изјава није дата као предизборно обећање “једног демагога којег се нико неће сећати после избора”.
Он истиче да та изјава представља суштинско опредељење странке косовског премијера да укине афирмативна права српској заједници, чиме би интеграција косовских Срба била замењена асимилацијом.
„Коначно, све оно што смо видели од ове политичке опције у последње две године, као и оно што смо чули током предизборне кампање, иде у том смеру, али и открива прави карактер ове власти – етно-националистичку и доктринарну идеологију”, појашњава он.
Маринковић тврди да есктремним ставовима Курти компензује недостатак ратних заслуга у својој заједници, те своју странку води у даљу међународну изолацију.
„Међународна заједница, пре свега традиционални савезници Косова – Немачка, Француска, Велика Британија и САД – већ су првим сетом санкција зауставили процес интеграције Косова у међународни правни систем”, истиче он.
Маринковић наглашава да су се те санкције показале недовољним за конструктивност Куртија и додаје да очекује наставак политике притисака на Приштину у циљу формирања ЗСО.
Ипак, он тврди да је кључ успеха међународне заједнице позиција нове администрације у Вашингтону.
„Уколико се Трамп определи за ЕУ план као своју политику на Косову, сигуран сам да Курти не само да неће моћи да му се одупре, већ видим као вероватан сценарио у којем он губи власт и одлази у опозицију”, закључује он.
Извршни директор Центра за заступање демократске културе Душан Радаковић каже да је ова Куртијева изјава дефинитивно политички трик који служи да „запали” народне масе на митингу који се одржао у Јужној Митровици и истиче да је комплетна кампања Самоопредељења везана за радикализам и национализам.
На питање да ли ће Курти након избора, уколико освоји власт, испунити ово обећање, Радаковић каже да ће се десити супротно.
„Мислим да ће међународна заједница, ма која влада да буде, вршити огроман притисак одмах након формирања Владе, ја очекујем март или април, да ће међу првим стварима бити ЗСО и остале ствари које су договорене кроз Бриселски споразум и верификоване кроз парламент Косова, тако да то је ствар која се не може избећи”, тврди Радаковић.
Он подсећа да се октобра одржавају и локални избори и наглашава да ће нове структуре, које ће, сматра он, сигурно бити креиране на северу поднети изахтев да изађу из Заједнице косовских општина.
„Након тога ће осталих шест општина, заједно са четири општине на северу, моћи кроз Закон о локалној самоуправи да покрену ту иницијативу. И наравно под притиском међународне заједнице, да се покрене питање пред Уставним судом Косова о усвајању одлуке за покретање поступка и креирање ЗСО или Заједнице општина са српском већином, зависно од тога како ће то бити представљено и који ће конкретан назив бити”, појашњава Радаковић.
Као одлучујући фактор у причи о ЗСО, Радаковић види притисак међународне заједнице.
„Многе ствари ће се јавити као проблем, чак иако он буде на власти, сигурно ће бити повратак људи у правосуђе и у полицију, пре свега мислим у правосуђу и тужилаштву јер је ту најлакше, с обзиром да нису прихваћене оставке. Наравно међу првим одлукама биће и прихватање односно упућивање захтева Уставном суду”, тврди он.
Како истиче, Уставни суд ће највероватније брзо одговорити. што ће бити иницијална каписла за повратак Срба у институције и покретање тог поступка.
„Само се чекају изборни резултати да би могло то одмах да се имплементира”, закључује Радаковић.
Прочитајте ОВДЕ нови извештај Рибара о стању на украјинском фронту
Извор: Данас / Косово Онлајн / Правда.рс
