Они су одлучили да се јавно побуне, јер „због вишегодишње постепене деградације струке, угледа и части, са крајњом последицом трагедије која се десила на железничкој станици у Новом Саду, многи инжењери Републике Србије су доведени до тачке после које није могуће професионално наставити рад у овој држави и живети мирно“.
Андријана Миловановић, грађевински инжењер и један од оснивача групе, која је до прошле недеље прикупила 2.400 потписа колега инжењера, истиче да је све почело у новембру када се 10-15 инжењера окупило на једном приватном Фејсбук налогу, али је убрзо та група нарасла на 500 чланова.
„Предали смо Инжењерској комори Србије захтеве са 2.400 потписа, али очекујемо да ћемо већ ове недеље имати више од 3.000. Јављају се људи из других градова, а требало је времена и да се прочује за ову иницијативу“, објашњава Миловановић.
Према њеним речима, највише их је заболела перцепција у јавности, након пада надстрешнице, да су грађевински инжењери или незналице, или су корумпирани.
„Ми живимо и радимо под страшним притисцима. За све одговара тај инжењер који се потпише, а нема никакву заштиту од притисака менаџмента. Ако радите на великом државном пројекту немате коме да обратите. Ми се трудимо да радимо свој посао како треба. Али немамо заштиту. Једина кућа којој смо могли да се обратимо била је Инжењерска комора Србије, која је сада политизована“, каже она додајући да инжењери немају чак ни свој синдикат.
„Ми немамо проблем са одговорношћу. Ми стичемо лиценце и пристали смо да радимо тај посао, где смо до краја живота одговорни за сваки пројекат који смо радили. Али некада нас приморавају да радимо нешто мимо струке. Свако се бори на свом радном месту како уме. Старији инжењери имају неку тежину, могу да се одупру, али млађима је тешко. На крају крајева нису сви у доброј финансијској ситуацији, људи имају породице који живе од плате“, објашњава она.
Миловановић истиче и да јој је тешко пао пад настрешнице, јер се бори да се све ради по процедурама, по законима, који су иначе хармонизовани са ЕУ, и онда се тако нешто деси због чега изгледају као да су корумпирани.
„Просто овако не може више. Као да тај пад надстрешнице није био довољно алармантан за доносиоце одлука, него се ствари погоршавају. Доноси се лекс специјалис за Експо, закони се мењају на штету струке да би се убрзале инвестиције. Да не треба употребна дозвола… На крају ми ћемо да будемо одговорни, јер смо радили по закону, а закон не ваља“, поручује она додајући да инжењери не могу да раде под тим условима.
Захтеви ове групе инжењера се односе пре свега на деполитизацију Инжењерске коморе Србије и постављање стручњака на место Министра грађевине.
Такође, траже хитну измену Закона о планирању и изградњи и Правилника о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката, као и прављење базе података јавних објеката и њихов редован преглед и одржавање према правилницима.
Инжењери замерају Комори што се поводом пада надстрешнице на железничкој станици огласила тихо, на свом сајту, а помоћ је понудила Министарству уместо да је независно анализирала шта се десило.
„Нису се огласлили ни да пруже подршку студентима“, напомиње Миловановић.
Она истиче да у Комори нема довољно едукације.
„Немамо ни минималну цену рада. Обарају нам цену рада и онда инжењери морају да иду у мање квалитетне пројекте. Требало би да имамо тарифе као адвокати“, напомиње она.
Према њеним речима, проблеми у ИКС почињу у време када је министарка грађевинарства била Зорана Михајловић, када је министарство преузело комору.
„Тада почиње политизација коморе. Министарство је преузело издавање лиценци, израду правилника…, а ИКС је изгубила независност. После је било неких потеза ка враћању надлежности, али не довољно“, истиче она додајући да већ више од годину дана скупштина ИКС не функционише, нема план рада, нема финансијски план.
Миловановић подсећа да су грађевински инжењери струка кроз чије руке пролази тренутно највећи новац у држави.
„Највећи новац је везан за грађевинарство. Сви ови капитални пројекти морају да прођу кроз грађевинску струку. Да су нас питали вероватно неки од пројеката не би ни прошли“, напомиње она.
Миловановић истиче и да према документима који су објављени, није било техничког пријема, и железничка станица нема употребну дозволу.
„То је фактички градилиште. Сада сви читају ту документацију коју већина људи ни не разуме. Али можда је важније да се утврди ко је донео одлуку да се људи пусте да користе градилиште“, закључује она.
ПОЧЕО ТРГОВИНСКИ РАТ: Кина уводи додатне царине на америчке производе
Извор: Данас.рс