Пише: Небојша Јеврић
У историји света не постоји народ који би такав датум узео за дан државаности. Нити је постојао.
Гаврило је убио Фердинанда.
А они су убили свата.
Сватови су излазили из цркве кад је Рамиз Делалић запуцао.
И убио младожењиног оца, Николу Гардовића.
Замислите јунаштава.
У мирној, дотад успаваној, чаршији убити свата.
Има прича код Андрића о босанском башибозлуку који је кренуо да гуши српску буну.
Нису смели да пређу Дрину али су наишли на литије.
Поклали су мирне вернике и покупили црквене заставе.
Арлаучући, вратили су се у град хвалећи се победом.Показујући брадате главе српских попова и калуђера.
Њихови потомци су убили још десет хиљада Срба у Сарајеву.
Бацили у Казане.
Отворили логоре за Србе.
У силосу за зрење банана.
По читавом Сарајеву.
У Сарајеву је живело стопедесет хиљада Срба.
Направили су влашку бригаду и терали су их да иду као живи зид.
Не постоји виђенији криминалац у Сарајеву који није држао јавну кућу.Не могу да заборавим приче размењених Срба са Алипашиног.
Човек са штаком, сав покривен ожиљцима, прича: « У мјесну заједницу на Алипашином пољу унијели су пијачну тезгу. Завезали су ме, разапели као Христа. И ко би год дошао – жене, дјеца… тукао ме је. Полили су ме бензином и пријетили да ће ме запалити. Човјека који је доведен истог дана са мном су осунетили. Док су ме тукли палицама било је добро. Не боли палица, боли држалица од сјекире. Извели су нас шеснаесторицу и поставили као живи зид према Србима. А они су сједили иза нас. Пили су и пјевали:
„Како да те не познајем, кад си муслиман,
ти се клањаш свако јутро, постиш рамазан”.
Сваки нови бегунац из Сарајева доноси нове приче.
О харемима, о оцу пред којим су силовали ћерку. Кога су натерали да лиже семе помешано са крвљу које се цедило из утробе девојчице.
На Грбавици су ухватили Предрага Мочевића, у кафићу репрезентативца Баждаревића „Плави 10”. Разбили су му главу маљем, а онда су му главу одсекли. Однели су је у пластичној кеси од двадесет пет пара, из које се цедио мозак.
У кафани у Неџарићима, Радмило Радан коме су избили седам зуба, загнојене вилице, једва прича. Свако мало устаје и пљује гној.
Десет хиљада Срба је убијено у Сарајеву.
Убијали су Цацо, Јука, Ћела, Кинез, Кимина и свакакав олош у насељима које су контролисали. Највећи део организатора, на челу са Алијиним Бакиром, је у власти и редовно на тв екранима траже „ резолуцију о Сребреници“. Траже да се свим Србима натакне легално омча за вјеки вјеков. Извините, уважене нене, даиџе и амиџе ,шездесет посто ваших злочинаца је познато. На најмонструзније начине убијали нејач по Сарајеву. Мали број је симболично осуђен или проглашен лудим.
А они су дан кад је убијен сват прогласили за дан државности.
За дан државе које су на поклон добили у Дејтону.
Прогласили су Србе за геноцидан народ.
Прихватали смо примирја .Преговоре.
„Босна је воз који пичи према провалији“, каже Кустурица.
Прихватили смо примирје .Прихватили смо мир.Прихватили бабову џамахирију.
Њима је то мало.Хоће још.Хоће цјеловиту БИХ са фереџама.
Радују се српским неслогама.
Али ако пукне у Босни брзо ће се сложити Срби.
Ту децу смо ми правили.
Иако смо понижени и одбачени од власти.Иако нема споменика српским добровољцима.Ни пензија за њих.
Срби, за разлику од Руса, не поштују своје ратнике.Оне који су живот дали на реверс отаџбини а она заборавила да им га врати.
Понизила ратнике. У удружења бораца у Српској напримали дезертере који прегласавају ампутирце и подржавају власт,која је каква је таква је,српска.
Све ћемо то заборавити.
А заборавићете и ви дан државности.
Чему се надате? Подршци од Швабе Шмита?
Отићи ће на сметлиште историје.
Извор: Ин4с.нет
