Окупљање је у 11 сати у универзитетском кампусу, након чега се иде до зграде новосадског суда и тужилаштва код Спенса.
Студенти у блокади су позвали грађане да им се придруже и навели да су хапшења и поступци који су уследили „бесправни и представљају политички прогон од стране режима, као и озбиљно нарушавање основних људских слобода и права“.
Судија за претходни поступак из Новог Сада Татјана Ђурашковић, након првобитног притвора до 30 дана, продужила је за још 30 дана притвор студентима и активистима који су окривљени за наводни покушај рушења уставног поретка.
Тужилац у овом предмету је Слободан Јосимовић, који поступа и у случају „Надстрешница“.
У притвору су чланови и функционери новосадског одбора опозиционог Покрета слободних грађана (ПСГ) Марија Васић, Младен Цвијетић, Срђан Ђурић, Ладо Јововић и Давор Стефановић, као и студент из организације Студенти против ауторитарне власти (СТАВ) Лазар Динић.
Сви они су приведени 14. марта, након што је вече пре тога на неколико прорежимских телевизија емитован аудио снимак њиховог прислушкиваног разговора у просторијама ПСГ-а у Новом Саду.
Суд је раније одредио притвор до 30 дана и прислушкиваним студентима и активистима који нису у Србији, а за њима је расписана и потерница.
У образложењу те одлуке наводи се да је притвор одређен и због „опасности од понављања кривичног дела, јер се окончање актуелних протеста грађана и студената још увек не назире“.
У четвртак ујутро, 13. марта, шесторо активиста СТАВ-а отпутовало је на Фестивал људских права „Знаду“ у Дубровнику, где је раније договорено њихово учешће на једној од трибина, на којој је требало да се говори о студентским протестима у Србији.
Реч је о студентима Мили Пајић, Браниславу Ђорђевићу, Ањи Питулић и Јовану Дражићу, као и о активистима Доротеји Антић и Дејану Багарићу.
Студенти које је ова вест затекла у Дубровнику од тада се више нису вратили у Србију, а у међувремену су свима претресани станови у којима живе.
Браниоци 12 студената и активиста затражили су од судије Татјане Ђурашковић да из списа предмета издвоји доказе који се не могу користити у кривичном поступку, јер нису прикупљени у складу са законом те да након тога сви буду пуштени из притвора, али је она то одбила.
Браниоци су казали да би вођење кривичног поступка у складу са тим доказима представљало опасан преседан, који би „озбиљно угрозио људска права не само окривљених у овом поступку, него и свих будућих особа које се буду нашле у ситуацији да се докази против њих прикупљају мимо Законика о кривичном поступку“.
Више од 100 организација цивилног друштва из Србије је протестовало јер је тај аудио снимак, пре него у правосудним органима, завршио у медијима, који су одмах и „пресудили“ да је у питању „тероризам и рушење државе“, што су касније поновили и највиши државни званичници Србије, а што се потом нашло и у кривичној пријави.
Организације цивилног друштва су поручиле да се ради о политичком прогону неистомишљеника.
Активисти СТАВ-а први су покренули масовне студентске и грађанске протесте у Србији, након трагедије у Новом Саду, када је, 1. новембра прошле године, 16 људи погинуло када се на њих обрушила недавно реновирана надстрешница са зграде главне железничке станице.
Тринаести дан блокаде јавног сервиса: Зграде РТС-а три дана без обезбеђења
Извор: Данас.рс