Поред високих намета Кини од 104 одсто, САД су увеле царине на увоз из десетина других земаља, укључујући, 46 одсто за Вијетнам, 32 одсто за Тајван, 25 одсто за Јужну Кореју, 24 одсто на увоз из Јапана, 20 одсто за све земље Европске уније.

Према Трамповом плану, царина на кинески увоз првобитно је била постављена на 34 одсто, а уз постојећу царину од 20 одсто за Кину, то је довело до укупне стопе на 54 одсто, преноси АП.

Након што су кинески званичници најавили реципрочне мере, Бела кућа је саопштила да ће САД повећати укупну стопу на кинески увоз за још 50 одсто - чиме сад она износи укупно 104 одсто.

САД су повећале и на 37 одсто царину на увоз робе из Србије.

Царине за Србију ступају сутра на снагу, а још је чудна рачуница којом је Трампова администрација зарезала толике тарифе Србији. Према речима стручњака, највише ће бити погођени извозници из Србије, пре свега из сектора ауто-делова, а затим и сектор гума, пластике итд...

Домаћи извозници у САД, они који ће бити највише погођени, окупили су се на састанку са представницима Привредне коморе Србије. Били су ту најзначајнији извозници из области аутомобилске, металске, хемијске и наменске индустрије, који су редом изразили дубоку забринутост због новонастале ситуације.

Србија дипломатским каналима настоји да се њен положај сагледа на реалан начин.

Шта "дивно" може Србија да понуди Трампу

По којој год формули да их је израчунао, амерички председник оставио је могућност смањења царина ако му друга страна понуди нешто, како је написао, "дивно".

Шта би то могло да буде у случају Србије, још се не зна.

"Последице су: мањи потенцијал економског раста на глобалном нивоу, пораст цена, нови инфлаторни притисци. Поскупеће и трошкови производње, што ће оптеретити конкурентност оних земаља које су и зависне од увоза, али свакако и извозно оријентисане", рекао је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Иако САД нису међу највећим трговинским партнерима наше земље, ове царине могле би да погоде многе. Према званичним подацима, САД су 19. извозни партнер Србије.

Колико и шта извозимо у САД

Размена у роби је 2024. године износила 1,3 милијарде евра, а у прва два месеца 2025. године (јануар-фебруар) је износила 242 милиона евра.

Даље, размена услуга је у прошлој години износила 2,2 милијарде евра.

Земље које су се суочиле са царинама од 10 одсто, а које су већ на снази су: Сингапур, Бразил, Аустралија, Нови Зеланд, Турска, Колумбија, Аргентина, Ел Салвадор, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија.

На шта ће највише утицати царине?

Др Вељко М. Мијушковић недавно је рекао да ова тарифа ће највише погодити српски извоз челика и алуминијума, будући да су Сједињене Државе већ раније уводиле рестрикције на увоз ових материјала из многих земаља. Сада, уз додатно повећање тарифа, српска металуршка индустрија може се суочити са озбиљним губицима, јер ће производи постати знатно скупљи за америчке купце, што може смањити потражњу и довести до губитка тржишта.

"Повећање цена за 37% значи да ће српски производи на америчком тржишту изгубити конкурентску предност у односу на алтернативне добављаче из других држава које су погођене мањим тарифама или које уопште нису под санкцијама", истиче Мијушковић.

Последице оваквих мера могу бити озбиљне

"Смањење извоза може директно утицати на индустријске капацитете и запосленост у Србији, јер ће компаније које зависе од америчког тржишта вероватно бити приморане на смањење производње или отпуштање радника. Такође, оваква трговинска политика може дестабилизовати односе између Србије и САД, отежавајући будуће преговоре и могућности за повољније трговинске аранжмане", каже он.

Уколико Србија жели да смањи или укине ове тарифе, могла би размотрити ублажавање својих царинских мера на одређене америчке производе.

"Фокус би могао бити на пољопривредним и фармацеутским производима, као и на технолошкој опреми, будући да су то сектори од кључног значаја за америчку економију. Србија би могла покушати и дипломатским путем да покрене преговоре са Вашингтоном како би постигла договор који би омогућио трговински компромис и смањење тарифа. Међутим, с обзиром на глобалну трговинску политику коју Трампова администрација тренутно спроводи, процес смањења тарифа може бити дуготрајан и захтеваће пажљиву стратешку процену српске стране", каже он.

Проблем за Србију представљају и царине које ће бити уведене земљама ЕУ

Економиста Милан Баслаћ недавно је изјавио је да ће најављене царине погодити становништво, али и да нам проблем представљају царине које је Америка увела Европској унији.

Није проблем само оно што ми увозимо из Америке, нама су проблем и царине које су уведене према ЕУ, додао је Баслаћ.

"Годинама смо говорили да имамо размену са Европом 65, 70 одсто. Нама ће то посебно утицати на увоз, ако не дође до неког договора, јер смо ми увозно зависна земља од ЕУ. Ако они не буду могли да извозе и буду увозили америчке производе по високим ценама они ће то преточити на наш увоз", рекао је.

Извор: Мондо