Пише: Ђорђе Баровић
Нема амбасаде или међународне организације која није осудила насилне упаде и затварање српских институција на северу. Али, без икакве користи. Одлучност власти на Косову је таква да се Срби на Косову једино још питају шта је следеће на реду, а већина страхује да би то могли да буду школство и здравство.
Лиценцирање српских институција могло би да буде решење, а примери су МТС и Електросевер.
МТС доо послује на територији Косова од 2016. године као резултат Бриселског споразума постигнутог између Београда и Приштине.
Приштина је до сада у више наврата покушала да спречи рад ове компаније.
Највећи удар ова компанија је доживела јула 2023. када је Агенција за регистрацију пословања у Приштини (АРБК) донела одлуку о укидању ове компаније.
Ипак, ова одлука је поништена.
„Не само да ћемо остати већ ми имамо амбициозне планове да ширимо пословање на овој територији као што смо радили у претходне три године тако да будите сигурни да ћемо испунити наш циљ да на свакој територији будемо оператор број један и будите сигурни да ћемо у једном тренутку и овде бити оператор број један“, поручио је тада Лучић.
Приликом недавне посете Северној Митровици директор МТС-а је поновио да ће ова компанија инсистирати на трећој лиценци, али и поручио радницима те компаније да она снажно стоји иза својих запослених, упркос све већим притисцима администрације Аљбина Куртија која, како каже, настоји да отежа рад српских институција, укључујући и Мтс д.о.о.
Друга српска фирма, Електросевер, компанија у власништву Србије основана је 22. јуна 2022. године са циљем да снабдева струјом потрошаче у четири општине са вец́инским српским становништвом на северу.
У саопштењу Европске службе за спољне послове (ЕЕАС) тада је наведено да су се главни преговарачи Београда и Приштине у Бриселу усагласили око мапе пута за имплементацију енергетских споразума у дијалогу уз посредовање ЕУ, који даје конкретне обавезе за обе стране. Мапа пута, како је наведено, поставља јасан временски распоред и конкретне кораке за имплементацију енергетских споразума из 2013. и 2015. године. Оба споразума, додаје се, само су делимично спроведена са релевантним елементима који су још увек нерешени.
Политички процес
Председник Општине Штрпце Далибор Јевтић огорчено примећује да премијер у техничком мандату Аљбин Курти води „политички процес“ и свесно затвара српске институције како би нестао разлог за формирање Заједнице српских општина.
„Курти је приступио процесу затварања свих српских институција на Косову и Метохији са циљем да једног дана у Бриселу може да каже да нема потребе да се формира Заједница српских општина јер српске институције више не постоје“, истиче Јевтић у разговору за Косово онлајн.
Ипак, наглашава да институције чине људи, а „они су и даље ту“.
„Насилно затварање објеката је корак који у физичком смислу можда затвара неку институцију, али практично оне ће постојати док год постоје ти људи и док год ти људи буду примали плате за послове које обављају. У том контексту ЗСО јесте нешто на чему ћемо инсистирати, јер то јесте корак ка решавању статуса свих тих институција које Курти покушава да затвори“, поручује Јевтић.
Сматра да је затварање српских институција „политички процес етно-националисте Аљбина Куртија и режима у Приштини“ којим се не иде ка решењу, већ стварању проблема.
За српску заједницу могуће решење могло би да буде лиценцирање институција.
Јевтић каже да је то тренутно „практично решење“ које би Србима на Косову омогућило нормално функционисање до тренутка када се формира Заједница српских општина.
„Наравно да је у пракси врло добро да се налазе решења која ће омогућити да одређене институције функционишу, као што је то било питање решавања проблема наплате електричне енергије, па сада постоји компанија Електросевер, као што је то био начин решавања питања телекомуникација у српским срединама, па је МТС добио лиценцу. Дакле, та решења јесу у овом тренутку добродошла и јесу практична решења за ситуацију у којој се налазимо. Јер, не желимо да дођемо у ситуацију да грађани остану без телекомуникација и без струје, али и без других услуга које треба да добијају“, каже Јевтић.
Додуше, скептичан је да би Курти прихватио покушај лиценцирања српских институција.
„Ако њега питате будите сигурни да ће бити против тога. И био је против тога да Електросевер буде посебна компанија, да имамо МТС на Косову и Метохији, да имамо било шта што на неки начин има префикс српског предузећа“, прецизира Јевтић.
Истиче да су грађани Штрпца „жртве тог процеса“.
„Општина Штрпце већ више од три године захтева да добије лиценцу за формирање једног јавног локалног предузећа. И то је доказ и потврда тога да Курти уопште не жели да даје те лиценце. Али, у циљу заштите наших грађана и услуга које треба да имају, део тог процеса и практичног решавања дела тог проблема, може бити лиценцирање. На крају крајева, да смо имали формирану ЗСО сва ова питања би била решена и не бисмо били у ситуацији да неко користи у политичке сврхе и у циљу стварања тензија, читав овај процес“, подсећа Јевтић.
Последњи у низу једностаних потеза косовских власти био је јучерашњи упад у просторије Црвеног крста на Газиводама.
Јевтић објашњава да је управо ово пример двоструких стандарда Приштине зато што је реч о међународној организацији којој не треба лиценца за рад.
„Једна међународна организација, Црвени крст Србије, организација која је међународно призната, сада се третира на другачији начин, а за то не треба лиценца. Просто, међународно призната организација треба да буде присутна, посебно организација која се бави хуманитарним питањима. Тако да све што Курти ради је потврда да све има политичку позадину са циљем стварања тензија и посебно да се српско становништво расели“, закључује Јевтић.
Обесмишљавање ЗСО
И сарадник НВО „Нова друштвена иницијатива“ Марко Миленковић сматра да континуирани потези власти у Приштини воде производњи „нове реалности“ на северу и обесмишљавању интеграције српске заједнице, али и разлога за постојање Заједнице српских општина.
„Кроз једнострано заузимање и прекид рада ових институција које функционишу у српском систему обесмишљава се цео процес интеграција. Стављате српску заједницу у један веома лош положај по питању основних услуга на које сваки грађанин треба да има право. Дакле, потребно је обезбедити адекватне алтернативе и кроз неки суштински договор и преговоре какве смо имали раније кроз МТС или Електросевер, обезбедити грађанима праву алтернативу, па тек онда кренути у затварању или спречавање рада појединих институција“, каже Миленковић за Косово онлајн.
Наглашава да је за несметано функционисања српских институција потребан политички договор.
„То није ствар техничке природе, као што смо у претходном периоду имали, како је представљено од косовских институција. То је ствар политичког договора као у претходним ситуацијама са МТС-ом и Електросевером. Потребно је да се обе стране усагласе око неких начела и да имамо дијалог на те теме јер то је нешто што смо имали као успешан процес“, истиче Миленковић.
Објашњава да је у овом тренутку више непознаница око затворених институција, али и судбине запослених.
„Требало би да дође до интеграције запослених, али и до самог модела за функционисање ових предузећа што је тешко предвидети у овом тренутку с обзиром да немамо готово никакву политичку сарадњу или напредак у дијалогу“, прецизира сурадник НВО „Нова друштвена иницијатива“.
Миленковић каже да једнострани потези Приштине без обзира што наилазе на осуду међународне заједнице за циљ имају промену ситуације на терену.
„Да се ствари које би требалода буду обухваћене ЗСО донекле анулирају и да постоји што мање тих потенцијалних институција које раде у оквиру Републике Србије, а које би требало да буду обухваћене овом Заједницом. Мењањем ситуације на терену долазимо у лошију преговарачку позицију по српску заједницу кроз неки потенцијални дијалог у наредном периоду, али и до обесмишљавања ЗСО“, истиче Миленковић.
Бриселски одговори
С друге стране, политички аналитичар из Приштине Шкељзен Маљићи је крајње прагматичан.
Сматра да сва питања и недоумице везане за судбину српских институција на Косову треба тражити у Бриселу и оценио да је већи део договора већ постигнут, али да је потребна и воља како би се процес нормализације и завршио.
„Не знам техникалије шта је договорено Бриселским споразумом, а шта није, ту има разних варијанти, али знам да су у Бриселу постигнути готово сви договори и сви су потписани. Можда има два-три који нису, треба да се прво прегледају. Значи, треба само да постоји воља да се тај процес заврши“, каже Маљићи за Косово онлајн.
Према његовим речима процес нормализације није могуће завршити док се не одлучи о, како је рекао, најбитнијем питању да ли ће Србија признати Косово дејуре или само дефакто или уопште неће.
„И да ли ће косовска и српска страна да имплементирају споразум који је вербално постигнут, као и да ли у овој ситуацији Брисел може то да настави. Нема друге опције. Не може од почетка све“, прецизира Маљићи.
Наставак дијалога, тврди овај аналитичар, зависиће највише од договора око Украјине.
Уверен је да ће то решење разрешити и многа друга отворена питања у свету, па и косовско.
„Нису само Украјина и Косово, има још двадесетак земаља, од тога десетак арапских на Блиском истоку које су у расулу после ратова, као Сирија. Дакле, треба да се нађе неко решење за овакве ситуације“, наводи Маљићи.
Наглашава да би требало да се формира и ЗСО зато што је део постигнутог споразума.
„На северу Косова Срби су већина и они ће морати да имају неку своју локалну самоуправу – како код се то буде звало. Заједница српских општина је била неки компромис који је још од Ахтисарија био записан као такав. Остало се код практичних решења“, истиче Маљићи
Објашњава да је остало питање шта ће од овлашћења српској заједници делегирати централне власти у Приштини, али подсећа да нека овлашћења већ постоје унутар локалних заједница.
„Општине на Косову имају доста овлашћења, нису увек зависне. Рецимо школски систем и у овим другим општинама је у надлежности локалне самоуправе. Ако постоји воља и ако се жели то може да се уради. Србија је на неки начин условљена, мора да реши питање односа са Косовом ако жели у ЕУ, али Вучић увек седи на две столице“, сматра Маљићи.
Популизам Приштине
Добар познавалац косовских (не)прилика, политиколог Огњен Гогић је уверен да је затварање српских институција на Косову део популистичке политике Приштине.
Због тога сумња да је у овом тренутку могуће постићи договор о њиховом опстанку. Шансу види само у томе да буду „препознате“ за косовски систем.
„Све је то сада јако тешко јер Приштина инсистира на њиховом затварању. Али, то би заправо могао да буде и начин да се оне на неки начин заштите у косовском систему, да се на неки начин препознају као легалне, као што је на неки начин препознат Универзитет у Митровици, па чак и школе и здравствене установе. Оне су на неки начин суптилно препознате од неких структура власти на Косову и то их онда штити. Сада, у овој ситуацији када Косово води популистичку политику затварања српских институција на театралан начин, са полицијом која није ни потребна, јако тешко је постићи договор око тога“, истиче Гогић за Косово онлајн.
Могућност опстанка тих институција види у њиховом лиценцирању, али сматра да се са тим процесом закаснило.
„Када је реч о институцијама Србије на Косову ту су у великој мери пропуштене шансе да се можда у нека мирнија времена лиценцирају нека јавна предузећа, да се генерално кроз косовски правни поредак препознају неке установе Србије које делују. То се могло урадити и у неким ситуацијама се и чинило. Рецимо Пошта у Грачаници је имала лиценцу. То је могло да се уради када су Срби били у институцијама на северу Косова и генерално када је централна власт у Приштини била отворенија за неке такве иницијативе“, каже Гогић.
Сматра да ће у случају дијалога кључно питање бити око којих институција је могуће постићи договор.
„Када је реч о свим институцијама Србије које још увек делују на Косову или су недавно затворене, оне које су у најбољој позицији су вероватно јавна предузећа комуналног типа јер су једина у тим срединама“, сматра овај политиколог.
Као пример даје Јавно комунално предузеће у Штрпцу које је опстало зато што је и Албанцима то било у интересу.
„Када је био дијалог о динару, о платном промету, један од предлога је био да се лиценцира Поштанска штедионица. То је српска страна предложила као решење, али косовска страна није имала слуха, иако су и Албанци били тиме погођени. Тако да је компромис могућ, али врло селективно. Тамо где Косово буде имало интерес да се тим установама омогући да наставе да раде, даће неку врсту уступка, било тако што ће издати лиценце или тако што ће да их преузме у косовски правни оквир. Тамо где нема њиховог интереса – неће дозволити њихов рад“, уверен је Гогић.
Објашњава да би у пракси то значило да би ове институције законски биле препознате или као институционални део косовског система или као приватна предузећа која раде уз лиценцу.
„Зависно од статуса вероватно би се разликовало од предузећа до предузећа, али значило би да његово пословање легално према косовском правном оквиру“, сматра Гогић.
Наводи две могућности како би неке од служби наставиле свој рад.
На примеру Водовода радници би могли да се запосле или у оквиру косовског система или, у другој опцији, у приватној фирми која би са добијањем лиценце стекла статус пружаоца услуга.
„Српски систем је генерално за Косово невидљив. Српске институције за Косово не постоје, косовски правни поредак их не препознаје. Оно што се дешава у пракси јесте да нека од тих предузећа, чак и Трепча, има и српске управне структуре“, објашњава Гогић.
Извор: Косово-онлине.цом
