УВОД ПИСАН ДА БИ СЕ ИЗБЕГЛО ХАПШЕЊЕ

Пре свега, и изнад свега: живео! 
И после свега: нека је он жив и здрав!
И још: ко га негативно коментарише, срам га било! 
И опет: има ли већег од њега? 
И тако даље, и томе слично. ( Ово је само због ониг министра који је тврдио да треба хапсити све који сумњају у званичну верзију Вучићевог повратка из САД. Зато, још  једном: Живео! )

ЗЕЛЕНСКИ НА ХОКЛИЦИ

Вративши се из САД због болести, председник Србије је закључио да, за разлику од првог Трмаповог мандата, више нема места на његовој хоклици – тамо сада седи Зеленски и предаје ресурсе Украјине вашингтонским пљачкашима. И, пошто повратнику из САД више нико не верује, људи му нису поверовали ни овога пута, без обзира што га је у болницу примио др Лончар, министар здравља, лично. Што је најгоре, окрутни Срби су почели да збијају шале на рачун долетелог из САД, иако им је прећено да то не чине. Само он, и једино он, има право да прича о свим атентатима и болестима и невољама које је поднео за добро отаџбине и народа. 

ПИСАО МИ ПОЗНАНИК

Један мој познаник задао је вештачкој интелигенцији да му напише текст на ту тему, подсећајући ВИ да се преседник Србије у САД срео са карикатуралним Ђулијанијем, који је био предмет спрдње у другом делу урнебесног „Бората“. Вештачка интелигенција је написала чланак, али овај мој познаник није смео да га објави, па је послао мени.  Објављујем, тек да се види докле је дошла ВИ. Понављам: улогу Радоја Домановића је имала кинеска ВИ, без обзира што је наш председник у Кини популаран као Валтер некад, док је бранио Сарајево. 

КОНАЧНО, ТЕКСТ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ 

(Ипак не смем у јавност. Претера ова кинеска верзија АИ.)

Текст је настао у преписци с кинеском верзијом вештачке интелигенције, као компилација коментара са моје друштвене мреже поводом 4. маја 1980.
________________________________________
Предговор
Сви Срби су се напокон сложили око једне ствари — председник је озбиљно болестан.
________________________________________
Контекст
Овај текст може да се чита као сценарио за филм Борат III, или као пилот епизода серије о дорћолским шибицарима који постају познати певачи. У том духу, представљамо наше јунаке: Ђулијанија Гренела, Сузи Џеј и Амли Џамба.
Све је почело наизглед безазленим састанком главних ликова који су требали да договоре скуп током донаторске вечере — на коју може да дође свако, под условом да плати милион долара по тањиру. Изгледа да је све запело око ексклузивних права за снимање, јер пренос нису добили ни РТС, ни Информер, а дорћолски шибицари нису успели да догурају ни до епизодне улоге у Борату II.
И поред упечатљивих наступа Доктора Хауса, испоставило се да амерички лекари ипак не могу да се мере са српским. Креће евакуација. Срећом, свака српска породица је већ дала по 50 евра за куповину авиона, па је главни јунак свих наших прича бар имао спремно превозно средство.
Али, ако се — не дај Боже — испостави да су и наше болнице слабије од америчких, мораћемо да се суочимо с веома тешком судбином. Тешког пацијента сме да обиђе само председник — што, у овом случају, није могуће. Улазимо у тзв. мртву петљу, вечни круг животних сокова у природи.
Као и увек, лекари ће чекати да председник сам себи постави дијагнозу, одобри терапију и потпише себи отпусну листу. Ако не успе — следи перпетотерапија: лечење народним покретом.
Али судбина, та иронична стара вештица, можда ипак одлучи да му не помогне — упркос томе што је Он свима помагао: читао бројеве, постављао дијагнозе, тумачио садашњост, предвиђао прошлост и анализирао будућност.
Извештаји блиских људи говоре да је питање „Ко после Вучића?“ већ сазрело. Неки предлажу да му се припреми место у елитном београдском маузолеју — пик-енд-рол са претходником.
Предузимљиви предлажу да се распише тендер за нови Национални маузолеј — можда и уз јавну набавку за саркофаг од домаћег гранита, са уграђеним монитором за видео-обраћања.
Рационални кажу: „Сад нам Експо и не треба, а темеље већ имамо — само да их пресвучемо у мермер.“ 
Опција Б: подићи маузолеј уместо садашњих шатора.
С обзиром на блиску сарадњу са Истоком, сасвим је могуће да ће коначну дијагнозу дати ФСБ, а терапију применити неки кремљански врач.
А ако ни то не помогне — остаје, не дај Боже, последњи корак: обдукција. Под условом да буде дозвољена. Јер како народу објаснити привременост живота, када ће Он живети вечно у нашим срцима — иако су и та срца, авај, привремена.
Након тога, остаје још само простор за „евентуално последње обраћање“. Кад кажем „евентуално“, мислим: последње. Не обраћање. Обраћања не мањка — само се више не чује шта се  говори.
Једина добра вест је што имамо Ђуру. Остале је вођа већ прогласио неспособним. Ђура, дакле, остаје — за сада. Ако дође и до опела, поставља се питање: ко ће га држати? Владика? Свештеник? Мултиконфесионални шаман? Или можда шеф кабинета лично, уз пригодан говор само да се  уредници РТС-а и Информера договоре око пречег права. Свакако се неће сложити чија је верзија званична, па ћемо имати бар три паралелна преноса са различитим временским зонама тумачења.
И за крај — Кућа цвећа ће коначно бити преведена са руског на српски. Биће то обојена кућа. Која боја? Па она — префарбана. У нијансу која се најбоље слаже уз таблоидни патос и мраморну патетику.

ПОСТ СКРИПТУМ

Како су власти забраниле коментаре, текст ће остати необјављен. Једино спремно за објаву је кратко саопштење за јавност:
Сви ви који ликујете над председниковом постељом, бићете смешни кад Трамп дође свом пријатељу у понуде. Не заборавите да је председник у најтежим моментима прелетео пола света само да провери — да ли ће за неколико дана моћи да прелети од Београда до Москве. И сад, кад је то доказао, сигурно неће погазити дату реч.

ЈОШ ЈЕДНОМ: АУТОР ОВОГ ТЕКСТА ЈЕ ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА. КАЖУ ДА ЋЕ ЈЕ УХАПСИТИ ШТО ОВАКО ПИШЕ,ЧАК И АКО ЈЕ КИНЕСКА. 
ПА СЕ ВИ СПРДАЈТЕ – И ПО ВАС ЋЕ ДОЋИ! ШТО СЕ МЕНЕ ТИЧЕ, ДА ПОНОВИМ: НЕКА ПОВРАТНИК ИЗ САД БУДЕ ЖИВ И ЗДРАВ ДО БЕСКРАЈА И БЕСВЕСТИ! 

Извор: Правда