Пише: Бранко Вељковић
А шта кад за вас више светла не буде?
Када би, речено речником људи, врхунско зло стварно заударало и имало копите, свима би било лакше. Било би видљиво и онима који само у видљиво верују. Онда би избори и изборници такође били људским оком јасно видљиви па би свако могао сваког да препозна по копитама а не само по чињењу и делима као што нам Писмо каже. Али, на жалост, то није тако... Заударају његови легиони али он је духовно биће. Он постоји и кад човек наивно поверује да је људско око једино мерило његовог присуства и постојања.
Сањао сам те.
Сањао сам да ти се све распало и да све тоне убрзано. Сањао сам да је економском тигру пукао буџет и да уплате због твоје алавости и лагања више не лежу. Сањао сам да коцкарнице могу да покрију месец или два али да то тако неће моћи да потраје. Сањао сам и да је синак са посинком хтео да глуми брокера и да као и ти, на леђима народа преварно намакне коју милијарду, али да је онда берза прогутала све што је један фонд имао. У сну сам онда видео и зашто ти се толико жури јер ће бити јако опасно ако следећи круг исплате државних службеника дочекаш са празном касом. Сањао сам и да те је народ прозрео и презрео и да се круг твојих лажи сада затворио и да се тај круг полако претвара у омчу све док се не сравни у тачку. Сањао сам и да су твоје делузије појеле сву твоју стварност и да си од све пакости и немоћи одлучио да покушаш да се светиш. Свима.
А онда, у том сну, теби се јавило решење. Одлучио си да ископираш онај напад на прекоморског, оног коме је породично Друмпф, док није вољом замењено. То ти се учинило као спасоносно решење. Ти, коначно славобитно преживљаваш напад мрског непријатеља, дочекао да одглумиш своју животну, патетичну као и све друге, улогу рањеног мученика, те онда добијаш изговор за толико жељену свеопшту освету Србији, јер се Србија усуђује да те не воли. Тако, у тој твојој болести душе, добијаш и „правни“ изговор за завођење најванреднијег од свих ванредних стања и „одобрење“ првобораца ћаћиленда да од свих који су ти се икада замерили поотимаш све! А то све, из угла твојих дојучерашњих партнера на које си се сада заправо намерио, уопште није мало. То су читави градови и страховите количине којекаквих материјалних вредности. Прво си их преварио да овде масовно инвестирају а сада би да им све то отмеш.
Жеља ти је, верујући да је то њима битно, и да господарима за тебе скројених картонских степеника даш до знања да ето, ти и то можеш.
И тако, пошто немаш своју личност, идеш редом па се поистовећујеш са свим и свачим и ето, на ред је дошао прекоморски који те тако лако игнорише и понижава. Њега је његов договор окрзнуо по увету па се то сада и теби учинило као добра идеја да тако покренеш масовне погроме по Србији, да поништиш и похапсиш све које ти и твој круг душеболних толико мрзите а и да на силу промениш стартне позиције пред неминовне изборе који следе. Желиш да поотимаш сву имовину од свих са тог већ написаног списка и да тако претекнете још неку луну до оне објаве коју чекаш.
Сањао сам и да си се ту где ти је позлило срео са уговарачима и детаљисао. Ти верујеш у пиротехнику а они у проценте.
И тако се родио, зваћемо га Тевез. У мом сну, Тевез је из јужног дела прекоморског континента и експерт је за харбијине мајке различитих профила. Има искуства у свом занату и нема проблем да „ради“ које куда по свету. И његово порекло ти савршено одговара да починиоца увежеш са људима које би да за неизрециво лажно оптужиш а све по природи твоје умоболне амбиције и по географији посла који је и тебе толико дуго исплаћивао.
Датум си одредио, јуришнике си одабрао, задатке припремио, спискове одобрио.
Дакле, сада сви који сте упућени знате и сада стварно знате да сви знају за мој сан. Тај сан сам учинио видљивим читачима снова зарад целог народа јер ово је трећи пут за три године да лудило једног човека прети да се претвори у несагледиво. Оће рећи, сада, „упућени“ и упућени, више нисте само неми посматрачи или задесни чиниоци, већ активни саучесници у масовном злочину који се спрема. Ако се након овога деси, одговорни сте. Ако се он предомисли, па се не деси, спасили сте се. Не играјте се са оним кога не познајете, не призивате оног кога не видите. Ви њега не разазнајете а он вас посматра од када сте проходали и прву лаж спознали и прихватили. Три пута за три године жељом једног душеболног човека саучествујете у гурању земље у грађанске немире, сукобе, рат. Први пут вас је зауставио „Курти вс Курти“, када је први пут хтео да запали југ Србије, следећи пут вас је зауставио „Како угасити мрак“, када је хтео да запали север Србије и сада, трећи пут, када хоће да запали центар Србије, после снова о којима пишем, време је да се зауставите сами.
Сви који сте упућени, сада знате.
Ако у наредним недељама падне патарда, ти си је бацио, ако полети каменица ти си је обезбедио, ако полети варница ти си то договорио. Јер јасно је – са друге стране твог понора су људи који те никада нису желели мртвог, већ ухапшеног и осуђеног по закону за сва недела која си учинио и сву издају и девастацију коју су починио.
Дакле. Би у мом сну, на датум биран и организован по твојој жељи, на датум пред зацарења једног француског жандара и на дан пре рођења једног руског цара ти би да у бизарно исценираној представи тривијалној, профаној историји даш разлог да покренеш коначни рат одметнуте политичке мафије против сопственог народа.
Зато, свеопшти рат против Србије, полуделих на власти против целог народа, у режији једног душеболног мора да стане пре него што почне.
Ја желим да се мој сан не оствари. Ја желим мир.
Једино, стиже ме сад мисао и на јави, јеси ли одредио кога ћеш од својих да принесеш као колатерал? Ко је најмање вредан па да буде „награђен“ вечном вредношћу палог „хероја“? Није ти то страно. Радио си то и раније. Јер, подразумева се, што се тебе тиче биће „у покушају“ али да би твоје виђење драма сцене било задовољено мора неко и да остане на тој сцени. Уосталом, и код Друмпфа је било колатерала, све зарад уверљивости. Но, као што већ знаш, ти ниси Друмпф. Ни близу. Џаба се и њему нудиш. Да си га добро изучио, или бар његову кадровску политику, знао би колико презире улизице. Он их свакако користи али их презире и не трпи их у својој близини. Дакле, што се тиче тог твог плана, важи оно Теренцијево - „Што је дозвољено Јупитеру није дозвољено волу“ а ти Јупитер ниси а и све ово је давно престало да буде комедија.
Заправо, иза свог тог твог огавног брабоњања о патриотизму је само твоја пуста жеља да нападнеш заоставштину Данила Томасовића. Да отмеш што ти не припада, оно што у овом накарадном свету ипак припада народима а не појединцима. Иако већ толико година уредно добијаш свој део, сада би хтео све. Зато и хоћеш да их почистиш све. Па би за то - све, сада да жртвујеш и оног који те је направио. И њему би да дарујеш проблем после кога нема сутра. И то није хигијенски иако је он давно научио своју лекцију о „пријатељству“ и стаменим договорима са политичким Београдом јер је њега тај политички Београд, саздан од картонских степеника и плитке памети, већ једном дебело преварио.
А ти би сада по Србији све да поотимаш. По списку.
Зато, Томасовићеве руте се не дирају. Не дирају се ни његови проценти. И постоји добар разлог зашто је то тако подељено, који разлог је поражавајући по све нас али је истинит – политички Београд има неописиву способност да из овог народа покупи и одгаји оно најгоре. Када набуја или када помисли да је довољно набујало, то најгоре онда постаје толико окрутно и несносно према сопственом народу да је једини начин да се обузда да се активира полуга која долази „са стране“ а која полуга је толико увезана са свим што се дешава у Србији да је постала њен саставни део. Дакле, да је политички Београд умео да изнедри бар једну генерацију политичара који се нису преметнули у олош имало би онда и смисла разговарати о томе да се као део суверенитета једне уређене државе или народа све то некако другачије организује. За то би онда биле потребне и институције и појединци неспорне биографије и неуништиве савести, који би онда терет такве одлуке могли суверено да носе и да штите од насртаја свих душеболних политичара. Но, како до тога никада није дошло, онда треба и мора да буде овако и само овако! Вама, душеболним малоумницима се не могу дати у руке све полуге власти. И овако, са позиција зелених мушица, сатрли сте све што сте дотакли. Преопасно је то за овај народ. Заправо, преопасно је то за било који народ.
Отуда тако бесрамно огрнут у државну заставу коју тако огавно слинавиш, призиваш патриотизам а мислиш на руте. Томасовићеве руте.
Отуда, и не први пут, поред свих служби и државних службеника, и свих упућених и одликованих „ја само радим свој посао“, овај народ сада спашавају и неки људи које ће већ сутрадан опет сви да прогоне јер јесу у послу у коме јесу и јер живе како живе. Такав посао засигурно не може бити по вољи Божијој, али то је њихов избор и опет и у том нечасном послу сви су немерљиво часнији од тебе. Ловац је да лови а плен је да бежи. Тај сурови посао има своје тајне и има своја правила. Они са тим правилима живе и умиру. И када се убијају, убијају се међу собом. А ви, олош из те огавне политичке престоничке септичке јаме деценијама па и дуже пабирчите своје проценте од тог истог посла, глуматате сукобе и свађе а онда заједно девастирате читаве народе, сатирете генерације и договарате кога ћете да унесрећите, убијете, опљачкате. Зато вас они презиру. Зато се ви њих плашите. Јер они су стварни а ви сте глумци.
Зато већ годинама креираш сцену за ту представу као у мом сну. Следствено томе сада кулминира та свеопшта припрема за тај театар очајника па тако и Бокан кокан мужеложник нуди себе да води добровољце против народа, отуда се повампирила и блесава Крадета и прети пендреком по туђим бубрезима. Ако и могу да разумем њену заживотну опседнутост пендрекастим формама и џарањем бубрега али зар за пролог своје животне улоге ниси могао да нађеш неког бољег од њих?
Добро, ту је и онај цинцар са замашним храмовским стажом што мисли да је дискретан и што сада оштри преко њему прикладне и додељене о везаним терористичким актима што заправо јесте тероризам али не тај на који ви алудирате и који хоћете да измислите и припишете сви већ знају коме, већ је то огољени државни тероризам! Јер сви који су побијени и који су изгинули, страдали су зато што су носиоци јавне власти створили механизам и атмосферу у којој се невиђена државна корупција подразумева, у којој је насилна смрт само медијска категорија и по правилу је без одговорности за убице а камоли за инспираторе и на коју до ове побуне младих људи нико више није ни реаговао. Немојте да због тог вашег тероризма читав народ постане једна велика противтерористичка јединица. Дакле да, то јесте тероризам и да, треба санкционисати све државне и парадржавне субјекте који су томе допринели и који сада у томе свесно и активно учествују. Добар део њих сада гледамо по екранима и добро их народ памти и сада их лако препознаје. А зарад поменутог цинцара и свих његових гласника, да вас упутим у једну техничку разлику – ви се јесте, као и много пута слични вама у историји овог града, понудили да зарад свог парчета смрти у ликвидацији целог једног народа извршите и свој део задатка али знајте, сада и ти које намештате на муке и робије знају за вас! Сада и народ зна за вас. Главни глумац вас лаже када каже да он зна све о њима а они верујте сада знају све о вама. А поуздано знам да, као и сав други свет, умеју да буду посебно емотивни када их неко прогони и кажњава за нешто што нису учинили. А нису! Ово што им се намешта они нису ни осмислили нити су ишта од тога они учинили!
У свом том галиматијасу световно умоболних и духовно неписмених светла тачка су сви ти млади људи који неокаљани политичким блатом и свеопштим мафијањем и даље храбро истрајавају у захтевима који још увек нису испуњени. И као што то обично бива, уз оне који смеју стали су и неки од оних који знају. Одвојен од личних амбиција, посвећен општем добру уз студенте пред које ће моћи да изађе исправљених леђа и кад све ово прође, стоји - професор. Србија извесно нема ни једног достојног политичара али има армију младих људи и професора достојног ове историјске катедре. Поштовање за професора који заиста разуме „Дух самопорицања“ на путу „Повратка српском становишту“!
А ти, као што можеш да претпоставиш, читајући ово, за мој сан сада сви знају. И обични и необични и профани и дискретни и они за које си чуо а и они о чијем постојању ништа не знаш. Да ниси картонац као што јеси знао би и да постоје људи чији снови, вољом и одобрењем њиховим, истог момента заживе које куда и које када и сви их онда виде чак и не разумевајући одакле све то њима долази. То су људи који знају одакле долазе и мисли и снови, али не бих те овом приликом замарао спознајама од камена. Уосталом, како мислиш да је дошло до тога да милион људи на улицама Београда почне да размишља, увиђа и спознаје исто на толико различитих начина?
Ти не разумеш снагу четири лепе речи а написао сам књигу о томе.
Та снага тебе урнише и трајно враћа у казан са речима које си ти за себе одабрао.
Ти ниси човек који трага за истинском слободом па диже побуну против лажи и оца лажи. Ти си само још једна несрећна сподоба која не жели да се ослободи ропства већ само жели да промени робовласника. И то је парадигма све твоје „зато што сам паметан“ политике. И то је твоје право. Ради како си одабрао. Оно што не смеш је да у свој избор увлачиш цео један народ.
Твој избор – твој казан – твој боршч!
Ако је до политике, рећићемо овако – прекоморци неће бити срећни да се прочује да је циркус који спремаш договорен на њиховој територији а да је као изговор послужио траљави покушај вулгарне манипулације врло утемељеним политичким субјектима САД. Иако је теби дозвољено да за локалну употребу у припиздини говориш шта год хоћеш није баш да се радују сценарију који их ставља у улогу саучесника у једној тако примитивно осмишљеној драми. Они у овој фази прекрајања света за овај део света желе мир и од овог дела траже мир. Добро је што им је овај пут све већ речено, сети се сада снова од раније о којима сам писао и Хермана испод чијег крила нема тајни, те да за шта год да се деси овај пут не сотоне народ, јер народ је свуда исти и нема свест о томе шта се догађа. Овај пут им је речено где треба поштар да донесе исписницу. Са друге стране, господари подрума са истока одавно нису срећни што због твојих брљотина ток новца после новосадског масовног убиства некако заврће у правцу њихових нископозиционираних сатрудника а није да су се обрадовали и потрошеном пурпурном мантијашу који је по твом налогу јавно злоупотребио институцију председника Русије и започео теме којима тамо није место а ни време. Не радује их ни чињеница да су бројни који комбинују на овим просторима регистровани у њиховим књигама блиских као и да то овде сада превише људи зна. Уосталом, сав проблем се дешава у њиховом делу управљачке погаче овог простора. То их, веруј ми, уопште не радује. Само је пуки моменат, добро, можда и по мало стретегије сневања, одлучио да се баш сада међу власницима погаче нивелише могућност да једни помогну другима и да се све овде реши у тишини, да би се очувала погача наравно а не сви ви, тривијални локални картонци. Генерално, они не воле тај утисак да додељено не контролишу посебно када је некоме дато толико јавног простора да ламентира о својим „пријатељским“ везама са њиховом јавном политиком. Сада све то делује као да их ти тиме уцењујеш. Јел ти то намера?
А светло?
Сви ви што вегетирате на фењеру, знате ли шта се дешава кад се светло неопозивом вољом врати у матицу са све „болом у срцу,...“. Без обзира што је толико пута речено и признато да Срби јесу древан и државотворни народ овог простора тако нешто је ипак сасвим могуће. После таквог бола у срцу иде бол у једном другом делу тела и то вам се неће свидети.
И није први пут да се тако нешто дешава и на овим просторима. Када је Милан Обреновић покушао да се одметне и измигољи из заргрљаја тријумвирата, који га је и направио, била је иста ситуација као и сада са овом одметнутом булументом политичког и „дискретног“ Београда, што је заправо једно те исто. И тада није издато наређење да се Милан погуби већ је опомена била толико брутална да га је стигла док је био у пољском нужнику. И Милан је поруку разумео али се онда острвио на своје окружење и тражио је „издајника“ који је о његовим намерама и плановима говорио „где не треба“. Онда је свој бес усмерио на Николу Пашића кога је оптужио за издају па је овај одмах побегао у Румунију. У ономе што је уследило, Пашић је, у истом духу и идентичног менталитета као и овај „наш“ данашњи „нисам ја мајке ми“, одмах своју амнестију „платио“ главама својих најближих сарадника који о свему заправо нису знали ама баш ништа. У Србији је у том таласу „уређења“ односа, по налогу бесног Милана, побијено преко 90 људи. А заправо, од стране тријумвирата правилно је уочено шта неразумевање и личне амбиције Милана Обреновића могу да изазову у Србији која још увек није била заокружена као држава и морало се реаговати. Једна од последица је била и да је Србија тада на две године „изгубила светлост“ али онда се историја већ навелико закотрљала у неком другом правцу а и време је тада другачије текло. То је имало за последицу, између осталог, да се велик број наших тадашњих историјских личности преметнуо у Бечке подруме што је онда створило неке друге околности и неминовности, али то је већ нека друга прича.
Отуда и сада, извесно је, по природи ствари и по природи одметнутих безбукваровића и колосалних глупости које чине, долази екипа претора. Неминовно. Дакле, не један као што је већ одређено већ три и они онда васпоствљају ред. Србију су, када је за то било време, пре 200 година дизали тријумвирати, рекох и ко су, прати презимена. То је било време напретка. Јел мислите да тријумвират не може да дође и са другачијим задатком? То онда засигурно значи да СВИ дотадашњи редари губе посао,... а да је само посао,...
Шта се дешава када за вас више не буде светла јер сте толико дуго поплашени и безидејни слепо подржавали једног душеболника?
Извор: Правда.рс
