Први кораци након смрти 

Када дође до смрти, породица најпре обавештава лекара који констатује смрт и издаје потребну документацију. Затим се контактира погребна служба која организује превоз покојника и помаже у припреми тела, као и у даљој организацији сахране. Уобичајено је да се сахрана одржи у року од два до три дана након смрти, осим ако није другачије предвиђено из здравствених или правних разлога. 

Припрема покојника и опрема 

Тело покојника се облачи у припремљену одећу, најчешће белу, као симбол чистоте душе. Покојник се полаже у дрвени сандук, а уз њега се стављају крст, икона, свећа и тамјан. Крст означава веру у васкрсење, икона представља заштиту и присуство светаца, док свећа симболизује вечну светлост, а тамјан – молитву и очишћење. 

Погребна опрема обухвата и друге елементе: венцима се одаје почаст, читуље се објављују као позив за испраћај, а најчешће се израђују и умрлице које се лепе на видним местима. 

Црквени обред – опело 

Сахрана православног верника укључује црквени обред опела, који најчешће служи свештеник у цркви, капели или код куће, у зависности од околности. Опело је молитвени чин којим се тражи опроштај грехова и вечни мир за покојникову душу. Током опела, свештеник чита молитве, појци певају погребне песме, а присутни пале свеће и у молитви учествују. 

На крају опела, породица и присутни се опраштају од покојника, љубећи икону постављену на сандук. Затим се поворка креће ка гробном месту. 

Сахрањивање и обреди на гробљу 

На гробљу се организује кратка молитва, а затим се тело полаже у гроб. Пре него што се сандук затвори, најближи чланови породице се последњи пут опраштају. Након полагања у гроб, гроб се затрпава, а свештеник баца грумен земље и тамјан, молећи се за мир душе преминулог. 

На гробу се поставља привремени крст са подацима о покојнику, док се касније поставља споменик. Верници често остављају упаљене свеће и цвеће, а обичај је да се и том приликом подели колач, пшеница и вино. 

Помени и сећање 

У православној традицији веома су важни помени – молитвени обреди који се служе у одређене дане након смрти: трећи, седми, четрдесети дан, као и на годишњице. Сматра се да је посебно значајан четрдесети дан, јер се тада душа, по веровању, коначно одваја од земаљског света и прелази у вечни живот. 

Такође, парастос (помен) се често организује у цркви, уз свештеникову молитву и присуство породице. Том приликом се приноси жито (симбол вечног живота), вино и свеће. 

Духовна и емоционална подршка 

Сахрана у православљу није само физички чин испраћаја, већ и духовни тренутак у којем породица тражи утеху и снагу у вери. Црква и свештеници често нуде и духовну подршку ожалошћенима, помажући им да лакше прихвате губитак и пронађу мир. 

У складу са традицијом, православна сахрана се обавља достојанствено, са поштовањем према покојнику и уверењем у вечни живот. Обичаји и симболика који прате овај чин имају за циљ да пруже утеху и веру онима који остају, док онима који одлазе дарују молитву и мир у вечности.