Приредио: др Владимир Димитријевић
Живимо у доба велике мржње. Где је мржња, ту је и убиство.Где су убиства, ту су и покољи. И човечанство тоне, оно човечанство које је Бог из љубави саздао.
Али, људи Божји имају љубав и према непријатељима. Ово је прича о томе.
Лето 1974.
Турске трупе упадају на Кипар, ширећи терор и смрт. У граду Морфу, кипарски хришћани су се понели тако да је то запањило и саме Турке.
Турски војници заробили су петнаест кипарских Грка, укључујући и једног учитеља. Доведени су до учитељеве куће, која је имала двориште под виновом лозом, која је управо била покропљена пестицидним отровом против болести и штеточина.
Грци су стављени уза зид у авлији, под виновом лозом, чекали су да дође официр и нареди да их стрељају.
Турски официр је ушао у двориште, спреман да нареди паљбу. Подигао је главу и погледао према грожђу, које је обилно родило на чокоту. Испружио је руку и узео да поједе грозд, пре него што нареди стрељање.
Како је хтео да поједе грожђе, које је недавно било кропљено и отровно, учитељ, власник куће, повика џелату:
- Брате, не једи то. Прекјуче сам прскао пестицидима, отровно је. Умрећеш, не једи!
Турски официр је био запрепашћен! Бацио је грожђе, и задивљен запитао:
- Па зар не видиш да ћу за трен издати наређење да те убију? А ти, уместо да ми се осветиш, хоћеш да ми спасеш живот? Зашто то чиниш?
А добри учитељ му је објаснио са душевним миром вредним сваког дивљења:
- Христос, у Кога ми верујемо, каже нам да волимо своје непријатеље и да им будемо на корист. Да ти нисам рекао, пркосио бих Његовој заповести. И не желим, сада када напуштам овај свет и кад ћу се појавити пред Њим, да носим тако тежак грех на својој души.
Официр се опет запањио. Окреће се војницима, који су чекали наредбу за стрељање и у шоку им каже:
- Кад бих нашао оваквог Турчина, дао бих живот!Оружје к нози и све их ослободите!
Тако су сви избегли сигурну смрт. Свемоћни Господ, видећи веру кипарског учитеља, учинио је Своје чудо!
Извор: Правда.рс
