Овако је, наводи се даље, Београд реаговао на састанке начелника штабова Хрватске, Албаније и Косова у албанском граду Скадру и њихових министара одбране на безбедносној конференцији у Минхену.
Руководство НАТО-а је заправо подржало војну интеракцију две своје чланице – Хрватске и Албаније – са Косовом, осигуравајући да то доприноси регионалној стабилности. Међутим, чини се да Београд не мисли тако, пише руски лист.
Вучић је војни савез Хрватске, Албаније и Косова назвао „главном претњом Србији“ у разговору са српским новинарима у Минхену током међународне безбедносне конференције.
„Војни савез је највиши облик уједињења различитих војски, тако да смо веома забринути због тога и доживљавамо га као најозбиљнију претњу Србији“, рекао је председник Србије. Истовремено, он је уверио да Тројни савез „неће моћи да нападне Србију, која има довољно снаге да то спречи“.
Као одговор на јачање савеза Хрватске, Албаније и Косова, Александар Вучић је најавио повећање војне потрошње Србије и убрзано наоружавање њене војске.
Према речима председника, до сада је до 18 одсто производа војно-индустријског комплекса у земљи одлазило за потребе српске војске, а остатак се извозио, „од сада ће српска војска добијати до 30-40 одсто домаћих војних производа“.
Оштре изјаве српског председника уследиле су након састанка начелника генералштаба Хрватске, Албаније и Косова у албанском граду Скадру ове недеље. Тамо су се сложили да одрже прве заједничке војне вежбе ове године „у складу са стратешким концептом НАТО-а и евроатлантским циљевима“.
Министри одбране ове три земље одржали су посебан састанак током Минхенске конференције.
Још пре изјаве председника Србије, Влада Србије је оштро реаговала на састанке у оквиру Тројног савеза. Министарство одбране Србије упозорило је да „покушаји даљег јачања такозваних Косовских снага безбедности кроз регионалну војну сарадњу представљају озбиљну претњу миру и стабилности у региону“.
А министар за европске интеграције Србије Немања Старовић, назвавши састанак у Скадру „скандалозном провокацијом“, рекао је: „Шта је прави циљ овога, ако не опкољавање и застрашивање Србије? Непромишљени корак НАТО-а намерно уништава крхки мир у региону.“
Србија је константно изражавала оштро негативан став према Тројном савезу од његовог формирања у марту прошле године.
Тада су министри одбране Хрватске, Албаније и Косова потписали споразум о сарадњи у војној области. Документ предвиђа војну сарадњу између учесника, заједничку обуку и вежбе, супротстављање спољним претњама, укључујући сајбер претње и кампање дезинформисања, као и размену обавештајних информација и „координацију политика и позиција учесника са евроатлантским мултилатералним структурама у области безбедности и одбране“.
Хрватска, Албанија и Косово изразиле су спремност да у споразум укључе и друге земље.
Србија је тада оптужила своје суседе да „покрећу трку у наоружању у региону“. Београд је оштро реаговао и на сваки наредни састанак у оквиру војне сарадње три земље. А сада, први пут, кроз уста председника, прогласио је троструки војни савез „главном претњом Србији“.
Руководство НАТО-а покушало је да ублажи реакцију Београда на активности Тројног савеза. Заменик генералног секретара Алијансе Радмила Шекеринска у интервјуу за српску агенцију Бета изразила је уверење да чланице овог савеза доприносе регионалној стабилности.
„Албанија и Хрватска нису само поуздани и вредни савезници у оквиру савеза, већ дају важан допринос миру и стабилности у региону“, уверила је заменица генералног секретара, додајући да „припадност НАТО-у не искључује учешће његових чланица у другим војним споразумима са трећим земљама“. Међутим, судећи по изузетно оштрој реакцији Београда, они не мисле тако.
Danas
