Када је 2019. године представљен Лаикипиа БЈ50, многи су веровали да је Кенија закорачила у нову еру домаће ауто-индустрије. Возило, које је произвела компанија Сагак АутоТек под вођством Самуела Гатонyеа, представљено је као први масовно произведени аутомобил у земљи. Цена од око 450.000 кенијских шилинга (око 4.150 долара) требало је да га учини доступним обичним грађанима, посебно за такси превоз и локални транспорт.
Међутим, оно што је почело као амбициозан пројекат убрзо се претворило у предмет подсмеха. Дизајн БЈ50 – једноставна челична конструкција са лименом оплатом – подсећао је више на импровизована возила из прошлог века него на модерни аутомобил. Грађани су га описивали као „туктук на стероидима“ или чак као колица за продају хране.
Упркос политичкој подршци и ентузијазму локалних власти, тржиште није реаговало. Цена је била превисока за оно што је возило нудило, а естетски и технички недостаци одбили су потенцијалне купце. Кенија увози велики број половних возила из Азије која су купцима уливала више поверења него Бј50.Већина произведених примерака завршила је напуштена у гаражама Нyахуруруа, док је мали број кратко коришћен као такси.
Данас БЈ50 стоји као симбол промашене амбиције – доказ да сама идеја о домаћој производњи није довољна без озбиљне анализе тржишта, квалитетног дизајна и одрживе стратегије. Ипак, пројекат остаје важан подсетник на жељу Кеније да се упише на мапу светске ауто-индустрије, макар и кроз неуспех.
Лаикипиа БЈ50 је остао упамћен не као револуција, већ као куриозитет. Његова прича подсећа да иновација захтева више од ентузијазма – потребна је визија која спаја функционалност, естетику и економску реалност.
Несторовић тврди да се остварује пророчанство о паду Турке и доласку руског цара, више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
