19-05-2024 13:41 Свет Планета

Млади Немци ће по узору на своје вршњаке из нордијских земаља ускоро морати да поново обуку униформу Бундесвера – 13 година пошто је канцеларка Ангела Меркел укинула обавезно служење војног рока. Министар одбране Борис Писторијус би до јуна требало да обелодани на који начин ће се повећати број припадника оружаних снага најјаче европске економије.

Страх од руског напредовања на украјинском фронту убрзао је рад војних планера у Берлину. Према информацијама које су процуреле у немачке медије, на столу су три опције, од којих две предвиђају регрутацију.
Према првом предлогу о којем се интерно још расправља, Немачка би вратила обавезни војни рок за младиће, али овог пута и за девојке са навршених 18 година. Ово решење захтевало би промену немачког устава, али у министарству одбране сматрају да је, због опасности да се варница ратног пожара из Украјине прелије и на друге европске земље, друштво сазрело да прихвати овај предлог.

Како пише "Велт", друго решење предвиђа да се сви осамнаестогодишњаци путем онлајн формулара пријаве за војну евиденцију, од којих би министарство неке од њих позивало да служе војни рок.

Трећа опција уместо обавезне војне предлаже "оптимизацију" армије која би предвиђала проактивне кампање за запошљавања војног кадра. Али Писторијус, по анкетама најпопуларнији немачки политичар, није за то решење, јер се Бундесвер годинама суочава са високом стопом напуштања војне службе. Поготово што је влада поставила за циљ да се број војника повећа са садашњих 180.000 на 200.000.
Свестан да се број нових регрута не може повећати без обавезне регрутације, Писторијус је пред недавни пут у Вашингтон изјавио да је Немачкој потребан неки облик војног рока, наводећи како је одлука да се прекине са регрутацијом била грешка. Још у априлу немачки министар одбране изјавио је да је регрутација војника његов "главни приоритет". Према сазнањима "Шпигла", тада је смењен шеф кадровског одељења Клаус фон Хајмендал, јер није испунило задатак да заустави одлив и повећа прилив војних кадрова. Како наводе извори из министарства одбране, досадашње реформе на том пољу су углавном биле козметичке.

Отпор у Берлину, сам Шолц против!

Планови за враћање обавезног војног рока могли би наићи на отпор у немачкој влади. Министри из редова Зелених и Слободних демократа су поручили да ће се противити увођењу обавезне регрутације. И сам Олаф Шолц је раније изјавио да се противи таквом решењу. Али порука са самита немачког канцелара са премијерима нордијских земаља у Стокхолму да је хитно потребна већа ратна помоћ Украјини указује на промену става Олафа Шолца.
Портпарол немачке владе је у понедељак поводом намере Немачке да обнови своје одбрамбене капацитете изјавио да је за Берлин посебно важан модел нордијских земаља у безбедносним питањима, пре свега Финске, која није никада ни укидала обавезно служење војног рока, баш као ни Естонија.

Финска као узор

Финска, чији приступ "тоталној одбрани" Писторијус наводи као могући "узор" Немачкој, има систем регрутације и резервиста који би одмах обезбедио 280.000 војника у случају рата. Ако би се тај систем применио на Немачку, имајући у виду број становника, влада у Берлину би могла да подигне "на ноге" војску од 4,2 милиона војника.

О покретању обавезне регрутације Борису Писторијусу наруку иде и то што је након дугих расправа опозициона Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) изгласала на својој страначкој конвенцији да се залаже за поступни повратак обавезног војног рока у Немачкој. Млади би тако поново морали да иду у војску или да тај рок одслуже у цивилном служењу.

- Поступно ћемо повући суспензију служења војног рока и конвертовати обавезну војну службу у обавезну годину служења друштву - наводи се у резолуцији ЦДУ.

А док се та одлука коначно не спроведе, ЦДУ предлаже да се уведе обавеза "условне војна службе", која ће се равнати према кадровским потребама немачке војске. Демохришћани који су били на власти када је војна обавеза укинута 2011. године не крију да је одлука о промени става узрокована због све агресивније Русије и недостатка војног кадра у Бундесверу.

Како пише "Дојче веле", министар Писторијус разматра разне моделе војног рока укључујући и шведски. Ова скандинавска земља је 2010. суспендовала обавезни војни рок, али га је поново увела седам година касније, након руске анексије Крима. Од тада сви 18-годишњаци морају да се пријаве и испуне одговарајући онлајн образац. Неке од њих потом позивају на лекарски преглед. Ипак, на крају само између пет и десет одсто мушкараца и жена годишње прихвати службу. Регрутују се само они који су спремни да добровољно служе војни рок. Крајем 2023. Шведска је такође одлучила да поново уведе обавезни рад за опште добро, рецимо у хитним службама.

Немачки војни стручњаци разматрају и моделе служења војске Данске, Норвешке и Финске, која никада није укидала војни рок.

У Данској такође постоји обавезна војна служба од 18. године, али за сада само за мушкарце. Жене би требале да се регрутују од 2026. Уз то, продужава се и основни војни рок с четири на једанаест месеци. Слично као и у Шведској, сада се позива само део једног годишта, јер се пријављује довољно добровољаца.

У Норвешкој од 2016. и младићи и девојке морају да се јаве на регрутацију, а да ли су способни за служење војног рока процењују медицински тимови. Ова нордијска земља на крају у војску позове само део оних који су се пријавили. Због ригорозне селекције, војна служба се у Норвешкој сматра једнако вредном као и друга високошколска занимања.

Од 1. јануара 2024. у Летонији сви мушкарци од 18 до 27 година подлежу регрутацији. Предвиђено је да служба траје једанаест месеци. Жене могу да одлуче да добровољно иду на обуку. Од 2028. па надаље сваке године биће позивано по 7.500 мушкараца. Заменска служба је могућа и може се обављати у неком од објеката који су подређени Министарству одбране. Та балтичка земља је због рата у Украјини поново увела војни рок.

Убрзо након руске анексије Крима 2014. обавезни војни рок поново је уведен и у Украјини, за све мушкарце између 18 и 26 година. Осим тога, након руског напада у фебруару 2022, украјинска влада донела је закон да сви мушкарци од 18 до 60 година могу да буду мобилисани.

Литванија је такође брзо реаговала и поново увела војни рок 2015, након што је укинут неколико година раније. Годишње ће бити мобилисано око 3.500 грађана.

Приговор савести и волонтирање

Упркос бројним расправама, Аустрија никада није одустала од војног рока. Мушкарци између 18 и 35 година позивају се у оружане снаге само на шест месеци основне обуке, под условом да се претходно утврди да су способни. Онај ко искаже приговор савести и да због тога не жели да иде у војску, може да одради девет месеци друштвено корисног рада. Жене могу да волонтирају у војсци.

Турска: за избегавање униформе глоба или затвор

Турска има једну специфичност: војни обвезници могу да скрате своје време у војсци за четири недеље уз накнаду од око 5.000 евра. Некада су били могући и дужи рокови који су се уз накнаду отказивали. Генерално, обавезни војни рок односи се на све мушкарце између 20. и 41. године и траје најмање шест месеци. Онај ко избегава службу добија новчану казну или иде у затвор. Не постоји право на одбијање служења војног рока.