10-06-2024 20:03 Издвојено Свет Планета

Одговор на питање зашто су најважнији европски лидери изгубили изборе за Европски парламент и тиме изгубили и легитимитет је једноставан – грађани ЕУ су проценили да су њихове политике погрешне за државе које воде. Резултати показују да у новонасталим геополитичким околностима владе нису нашле праве одговоре на питања која муче њихове грађане.

Овако политиколог Душан Гујаничић из Института за политичке студије и некадашњи уредник спољнополитичке рубрике листа „Политика“ Жарко Ракић сумирају резултате избора за Европски парламент (ЕП) на којима су политичке опције које предводе француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц неславно прошле.

Макронова странка „Препород“ изборе је завршила као друга, али са дупло мање освојених гласова (15,2 одсто) у односу на главног конкурента, Национално окупљање које предводи Марин Лепен (око 32 одсто гласова). Са друге стране Рајне, владајући немачки социјалдемократи канцелара Олафа Шолца освојили су треће место, иза коалиције хришћанских демократа (ЦДУ/ЦСУ) и, што је можда и најважније, другопласиране Алтернативе за Немачку (АфД). Драматичне губитке на изборима за ЕП доживели су и други чланови Шолцове „семафор коалиције“, Либерали и Зелени.
Крпљење политичких рупа

И док је Макрон одлучио да распусти националну скупштину и распише нове парламентарне изборе, још није јасно да ли ће и Немачка кренути истим путем.

Према Ракићевом мишљењу, прагматичним Немцима избори нису приоритет, већ ће Шолц и коалициони партнери покушати да закрпе рупе које су направили, за шта је, како сматра, најодговорнија агресивна политика Зелених.
„Први извештаји из базе Социјалдемократа говоре о томе да они желе да Шолц подвуче црту и престане да више прави уступке и компромисе зато што то очигледно штети странци“, наводи Ракић.

За велики дебакл немачких Зелених, који су добили чак десет одсто мање гласова него на прошлим изборима, одговорна је њихова осионост према бирачима. Тако је актуелна немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок дозволила себи да изјави како је баш брига шта бирачи мисле.

„Ево, хајде да јој сада поставимо питање да ли ју је сада брига шта мисле бирачи? Очигледно је да Зелени нису хтели да одступе од агресивних ставова у спољној политици, али посебно и када је реч о екологији. То је најскупља могућа инвестиција, не даје увек резултате. У спољној политици Немачка не одлучује самостално тако да су бирачи, чим су могли да одлучују самостално рекли шта мисле о одсуству суверенитета у владајућој коалицији“, каже наш саговорник.
Тежак шамар за Макрона

Како наводи Душан Гујаничић, резултати избора за ЕП у великој мери потврдили су предвиђања о даљем расту деснице, како оне традиционалне, тако и ове нове, „тврде“. То показује да владе нису успеле да нађу праве одговоре на питања која муче грађане ЕУ, као што су мигрантско питање, свакодневна безбездност, раст цене енергената и пад животног стандарда.

Што се тиче одлуке Емануела Макрона да после изборног неуспеха распусти Националну скупштину, Гујаничић напомиње да се ради о захтеву који опозиција истиче већ више месеци. У скупштини, Макронова политичка опција није имала стабилну парламентарну већину, већ влада зависила од гласова десног центра.

„Био је значајно ослабљен у претходном периоду протестима на улици и падом популарности и ови европски избори дошли су му као политички шамар, јер када шеф државе и његова странка освоје свега петнаест одсто на изборима, то је заиста тежак политички ударац. У том смислу његова одлука може деловати логично“, истиче Гујаничић.

Распуштање Националне скупштине није механизам који се често примењује у Француској. Ради се о првом таквом потезу у 21. веку – претходни пут скупштину је распустио некадашњи председник Жак Ширак 1997. и тада је његова странка изгубила изборе – Француска је ушла у период кохабитације – Ширак, који је преводио десницу делио је власт са премијером Лионелом Жоспеном из редова Социјалиста, додаје он.

Избори су заказани за двадесетак дана, тако да се изборна кампања наставља, а Марин Лепен и њена странка Национално окупљање јахаће на таласу успеха на европским изборима.
Ни сада није искључена кохабитација јер тешко је поверовати да ће Макрон моћи да створи парламентарну већину након избора. Левица, која је на европским изборима остварила коректан резултат направиће коалицију, а видећемо да ли ће се и десница ујединити.

„Такви позиви већ постоје од стране Марион Марешал, братанице Марин Лепен. Видећемо да ли ће до тога доћи. Коалициона култура није у Француској толико изражена, за разлику од Немачке, и коалиције се не склапају баш тако лако. Али, с обзиром да делује да нико нема могућност формирања стабилне већине не искључујем нова изненађења, па и нову кохабитацију“, објашњава Гујаничић.

Шта ће бити са Урсулом

С обзиром да је Европска народна партија освојила највише гласова (184 од 750 посланичких места), будућност Урсуле фон дер Лајен на месту председнице Европске комисије (ЕК) изгледа сигурно – резултате је дочекала са победничким изразом лица. Међутим, није само ЕП тај који одлучује ко ће бити на челу извршног органа ЕУ; питају се о томе и други, пре свега Европски савет.

Ипак, Ракић, како каже, није сигуран да ће досадашња председница ЕК и остати на том месту, јер, иако је била избор традиционалне деснице, када је изабрана имала је безрезервну подршку тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел, коју сада нема.

„Уз то, њени потези су често били веома критиковани јер су ударали на суверенитет држава. Показала се као веома лоша у време Ковида, чак се из тог периода вуку и неке истраге против ње. Мислим да није бриљирала на месту на коме се сада налази. Међутим, не искључујем могућност да остане на месту председнице ЕК, али значајно ослабљена. Националне власти на сваком кораку покушаће да сузбију утицај Брисела“, сматра Ракић.

Тежак Макронов пораз ће користити Урсули фон дер Лајен, јер су њихове политичке опције различите – док Фон дер Лајенова припада конзервативцима, Макронова странка припада либералима, објашњава Гујаничић.

„Макрон је у сваком случају овако тешким поразом изгубио значајан део утицаја на формирање будуће европске политике. Он је, као ипак интелигентан човек, вероватно тога и свестан. До скоро се помињала кандидатура Марија Драгија као човека који је близак са Макроном. После свега, остаје велико питање колико ће Макрон моћи да ефективно утиче на избор председника ЕК, пошто мислим да има паметнијег посла у домаћем дворишту“, наводи он.
С обзиром да се не види противкандидат Урсули фон дер Лајен, не би изненадило да настави са послом и у наредном мандату, додаје Гујаничић.

Ракић додаје још један моменат који иде у прилог фон дер Лајеновој – време, јер је прво заседање новог ЕП заказано за 16. јуни, те се нема времена за калкулације и друге кандидате, као што су Драги или грчки премијер Кирјакос Мицотакис.
„Имам утисак да ће госпођа фон дер Лајен остати на положају на таласу немењања онога што имамо“, закључује Ракић.