Утврдити његово порекло није било тешко, јер је монтиран на бази савремене модификације камиона Урал НЕXТ.
Важно је напоменути да историја односа између Русије и Кубе има своје корене у преломним тренуцима светске историје. Карипска криза, која се догодила на овим просторима, готово да је довела до праве катастрофе и оставила је дубок траг у међународној политици.
Након распада Совјетског Савеза, обе земље су се суочиле са потешкоћама, али су данас поново на врхунцу свог међусобног деловања.
Медији активно расправљају о повратку руских система радиоелектронске борбе на карипско острво, а страни медији дижу узбуну, објављујући фотографије најновијег руског система радиоелектронске борбе на бази камиона Урал НЕXТ.
Ове вести наводе на размишљање да се политика Москве према Вашингтону радикално променила, и све ово може значајно утицати на светске политичке прилике.
САД, које су већ виделе успехе Русије у области радиоелектронске борбе, које Москва демонстрира последње две године, суочавају се и са другим стратешким претњама.
Као што је познато, стратегија радиоелектронске борбе укључује употребу радио сметњи за ометање рада непријатељске комуникације и контроле, њихово штетно деловање на радаре, системе за навођење и другу војну опрему.
Занимљиво је напоменути да је Куба, суседна земља САД-а, с временом такође акумулирала „адуте у рукаву“ и спремна је за неочекиване потезе на геополитичкој шаховској табли.
Ови аспекти наводе америчку војску да стално прати и анализира разноврсне могућности за гарантовану заштиту својих интереса и стратешких позиција.
У доба Хладног рата, у Лоурдесу, предграђу Хаване, 1967. године изграђен је радиоелектронски обавештајни центар, који је у своје време постао моћан фактор супротстављања великих сила.
Многи Американци, који су преживели те године, и даље га се сећају као једне од кључних структура радиоелектронске обавештајне службе СССР-а изван матичне земље.
Овај центар, према речима Раула Кастра, лидера Кубе, служио је за пресретање и анализу информација о САД, према његовим тврдњама, до 75%. Иако је могуће да је овај показатељ био мало преувеличан.
Упркос томе, у Сједињеним Државама су се према овој структури односили са одређеним поштовањем, признајући њену важност у међународној обавештајној заједници.
Уз помоћ радиоелектронског центра у Лоурдесу Русија је имала могућност да прати цео југоисток САД-а, и треба претпоставити да је одлазак Русије био грешка, тада је веровала да нема непријатеље.
Ипак, Вашингтон је Русију наставио сматрати потенцијалним противником. У тим условима, рад станице постао је не само технички процес, већ и елемент геополитичке стратегије.
Данас, најновије руске технологије радиоелектронске борбе, које су се појавиле на Острву слободе, изазвале су забринутост у редовима америчке обавештајне службе.
Ово је изазвало расправе о повратку руског војног контингента на ово острво и заштити руских и кубанских интереса.
Гласине о могућем повратку Москве на Кубу јављале су се периодично, упркос конзервацији објекта 2002. године на захтев САД.
Американци су одавно станицу на острву назвали „Велико ухо Москве“, и активност на острву, забележена од стране америчке обавештајне службе, само подстиче интерес за ситуацију.
Мишљење научног директора Руског војног-историјског друштва Михаила Мјакова, да би повратак руског војног контингента на Острво слободе требало размотрити, сада изгледа актуелније.
СПЕЦИЈАЛНЕ РУСКЕ БОМБЕ Британски аналичар открио колика опасност прети Украјинцима
Извор: webtribune.rs
