На Твитеру ових дана кружи фотографија изношених, скромних ципела Патријарха Павла, некадашњег поглавара Српске православне цркве, човека који је својим тихим ходом говорио више од многих говора.
Фотографија је постала вирална – не само због поруке скромности, већ и као реакција на актуелни наступ Патријарха Порфирија у Москви, где се састао са Владимиром Путином и изјавио да је у Србији на делу обојена револуција, са мирисом запада.
Интернет је, наравно, реаговао – и то не тихо.
vozni park patrijarha pavla
— Šesta kolona (@haarppp) April 24, 2025
koji je služio Bogu i ljudima,
a ne nepomeniku i mafiji... pic.twitter.com/DcGkrqveW9
У мору коментара, цитата и колутања очима, слика обуће Патријарха Павла поново је испливала, овог пута не као носталгична успомена, већ као својеврсни дигитални протест, тихи мим који говори довољно гласно: „Где сте кренули, кад знамо одакле смо пошли?“
Јер Павле није седео са председницима, већ са студентима.
Био је уз њих у зиму ’96/97, када су протестовали против изборне крађе. Ходао је поред њих, сам, без пратње, без помпе. Његове поруке нису се преламале кроз идеологије и геополитичке сигнале, већ су биле једноставне – хришћанске.
Када је говорио, људи су слушали јер је иза речи стајао живот који их потврђује. А иза његових ципела – километрима изношених – стајало је уверење да црква треба да буде са народом, не изнад њега.
У тренутку када се из врха цркве чују поруке које више личе на спинове него на духовно вођство, логично је да се људи враћају слици онога коме су веровали. И то не случајно – враћају се иконографски.
Јер ципеле Патријарха Павла данас нису само обућа – оне су подсетник да светост не иде у протокол, већ у једноставност. И да ауторитет не долази са позорнице, већ са тротоара, међу људима.
Можда зато та фотографија ових дана носи више тежине него читаво једно сабрање. И можда, више него икад, делује као питање упућено свима: У чијим ципелама заправо желимо да ходамо?
Извор: CityMagazine
