Белорусија је већ месец дана у политичкој кризи какву земља у својој новијој историји још није доживела.
Председник Александар Лукашенко је на председничким изборима 9. августа наводно добио невероватних 80 одсто гласова и то је у великом делу друштва изазвало негодовање, пошто је резултат очигледно намештен, наводи немачки државни радио.
Од тада у Белорусији на улице излази стотине хиљада људи.
Они захтевају да Лукашенко, који од 1994. аутократски влада, поднесе оставку и да се распишу нови избори.
У протеклих три до четири године властима у Минску није пошло за руком да битно поправе однос са Западом.
Почетком 2020. Белорусија и Европска унија су потписале споразум о визним олакшицама.
Непосредно пре тога Лукашенко је боравио у Бечу, а осим тога Белорусија и Сједињене Америчке Државе представиле су план о поновном доласку њихових амбасадора у Вашингтон и Минск.
На основу размера насиља против мирних демонстранта Запад није имао избор, ЕУ је осудио поступке државних органа у Белорусији и објавио да неће признати резултате избора.
Али и протести стотина хиљада људи и најава санкција Европске уније као да се разбијају о одлучност владајуће класе у Минску, пише Дојче веле.
Више дипломата, десетине новинара, познати спортисти и уметници су се у међувремену придружили демонстрантима и то показује да је незадовољство велико, али режим до сада није пољуљан.
Ни у једном месту у унутрашњости, ни у једном округу протесте нису подржали представници локалне власти, а о њиховим оставкама нема ни речи.
Протести су мирни, Белоруси не пале аутомобилске гуме, не разбијају излоге и не пљачкају продаваонице, они не запоседају управне зграде.
Једино што службени државни органи могу пребацити људима на улицама је отпор државној сили, јер скупови нису дозвољени, пише Дојче веле.
Протестни покрет ипак до сада није одговорио на одлучујуће питање: ко ће водити земљу, ако то не може више бити Лукашенко?
Најизгледнија кандидаткиња за то је Светлана Тихановска, која је учествовала на председничким изборима као најважнија противница Лукашенка.
Но зато што су јој претили отишла је у егзил и одатле поручила да нема озбиљну намеру да постане политичарка, а демонстрантима је потребан угледни вођа који би брзо и самостално доносио важне одлуке и био у земљи.
Суштинско питање, ко би могао преузети власт после оставке Лукашенка и даље остаје без одговора.
Добија се утисак да ни демонстранти, ни они који важе као језгро опозиционог покрета, не знају шта би требало да буде следећи корак.
Без сумње, садашњи режим је доживео први озбиљан ударац, али глава му је још увек изнад воде, наводи Дојче веле.
Каква писма је Трамп писао Киму, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг/Дојче Веле
