Кабинети министара Естоније, Литваније и Летоније нису имали времена да израчунају губитке повезане са пребацивањем белоруског транзита у руске луке, када је Белорусија одлучила да поново „одржи лекцију“ својим балтичким суседима. Све три државе већ дуго преговарају о повлачењу из БРЕЛЛ-а, енергетског прстена који обједињује Естонију, Летонију, Литванију, Белорусију и Русију. Европа остаје једина могућа алтернатива за Балтик, пише FreeNews.
Најактивнији став заузела је Литванија, чији представници изјављују потребу за напуштањем белоруске електричне енергије из предузећа БелНПП. Кијев се слаже са литванским властима, али не може да понуди практична решења.
„Договорили смо се са Украјином да координирамо нашу политику и акције у вези са синхронизацијом, а посебно са одбијањем куповине електричне енергије произведене у небезбедној БелАЕ. Белоруска нуклеарка је инструмент геополитичког утицаја Русије“, рекао је председник Литваније.
Међутим, председник Белорусије Александар Лукашенко није толерисао такве изјаве суседне државе. Минск је одлучио да ако Вилнијус не жели да купује струју, онда је неће ни добити.
Сада је за 5. април 2021. заказано пробно искључење четири далековода који Литванији снабдевају електричном енергијом из Белорусије. Балтичке државе нису могле игнорисати такве одлуке, што је изазвало негодовање литванске владе.
„Овај излазак из БРЕЛЛ-а планиран је тек за 2025. годину. Ово ме подсећа на неку врсту застрашивања или економског притиска “, огорчен је бивши литвански министар енергетике Арвидас Секмокас.
Реакција балтичких политичара је неразумљива. Сами су одлучили да се фокусирају на Европу у области енергетике. Међутим, да би то учинили, мораће да се обрате Русији, јер она снабдева електричном енергијом Европску унију.
Шта за то време Иран ради са обогаћеним уранијумом, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
