Најновије

НЕДОСТАЈАЛА НАМ ЈЕ ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ: Извештај Независне међународне комисије веома важан за Србе!

Регион је поново усталасан, овај пут извештајем Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995, чији је закључак да се у Сребреници није догодио геноцид.

Младић (Фото: ICTY)

У разговору историчари оцењују домете овог извештаја - шта сад с њим после више од две деценије, али и шта он значи за српски народ у целини. Како кажу, он представља управо оно што је недостајало када се прича о Сребреници - поглед са друге стране. Извештај комисије, који је предводио израелски историчар Гидеон Грајф, научно је поткрепљен, те га, додају, не треба политизовати.

Више него корисно

Историчар Небојша Дамјановић каже да се реч геноцид прелако употребљава. Наводи да је извештај рађен детаљно и да је чињеница да су у Сребреници убијени мушкарци, заробљени војници.

- Ваљда нико и не негира велики злочин - каже Дамјановић.

Извештај оцењује и као разноврстан и сматра да је корисно што је прикупљено много информација.

- То сад треба проверавати с другим документима. Углавном је недостајао тај поглед са српске стране и, самим тим, ово је нужда. Ако је ваљан, истрпеће упоређивања с другима извештајима, документима... Шта сад с њим - тешко је изјаснити се о томе. Нема сумње да извештај има значаја за српски народ, било би добро да имамо у некој ближој будућности још овако сабраних документа, да се ставе на увид јавности - наводи Дамјановић.

Политичка (зло)употреба

Историчар Чедомир Антић из Напредног клуба каже за наш лист да „нема никакве сумње да је у Сребреници извршен велики и страшан злочин”, међутим оно што он види као проблем јесте то што одређени кругови у Федерацији БиХ, Хрватској и земљама Квинте тај злочин политички употребљавају.

- Овде имамо извештај релевантне комисије, коју води светски познати научник, и мислим да ни са једне стране тај извештај не треба политизовати. На другој страни имамо не само екстремисте, не само појединце већ државне власти Федерације БиХ или Хрватске, које нису спремне да очигледни ратни злочини буду названи ратним злочинима - каже Антић и додаје:

- Извештај је важан јер није у служби ни српског ни било ког другог национализма, већ је писан у складу са методологијом и правилима науке и као такав може бити критикован. Видели смо одлуку високог представника у БиХ Валентина Инцка, која је уследила после дуже неодлучности, после обелодањења овог извештаја, да ће питање квалификације злочина у Сребреници од стране неких држава на Западу бити третирано на исти начин као што је Католичка црква вековима третирала питање положаја Земље у свемиру. То није добро.

Атмосфера у Сребреници

И Момчило Цвјетиновић, председник одбора СДС Сребреница, каже да је поменути извештај први покушај заштите српских интереса. Када је реч о реакцијама и атмосфери у Сребреници након објављивања налаза комисије, Цвјетиновић каже да су „јако подељена мишљења”.

- За нас Србе је карактеристично да одобравамо овакав вид истраживања, Бошњаци су мало скептични. Те поделе у Сребреници ће потрајати докле има становништва, а ако се погледа демографска слика, у наредних 100 година ћемо престати тамо да живимо. Сви одлазе из тог подручја. Прича о геноциду је постала форма живота људи тамо. Дакле, ту се крије велика тајна коју очигледно желе да сакрију, а кад ћемо доћи до истине, бог само зна - наводи Цвјетиновић.

Како су страни медији сатанизовали Србију

Извештај комисије бави се и анализом медијских садржаја о том раздобљу - његовим утицајем на народе, али и креирањем слике о томе шта се „догађало” на подручју Сребренице. Наводи се да су у фабриковању стварности предњачили западни медији, а посебно Гардијан и Њујорк тајмс. У свим текстовима Срби су приказани као негативци, а муслимани као жртве.

- На пример, Мелани Филипс из Гардијана једном приликом испричала је изненађујућу причу о „широј истини”, што значи да је постојао дефинисан оквир: Срби су представљани као негативци, а муслимани као позитивци. То је био начин размишљања током деведесетих година 20. века - наводи се и додаје:

- Мелани Филипс је 2018. говорила о унутрашњем животу Гардијана на састанку Акционе групе говорника, а нарочито се осврнула на један догађај: „Рат је трајао у бившој Југославији, Босни, тамо негде, и заборавила сам у којој фази се догодило ово што хоћу да вам испричам, али то је било у једном периоду док је рат трајао, била је једна извесна новинарка Гардијана која је писала како се само замислити може. Била је у Босни и сећам се конкретно једног текста који је написала, а на насловници је био нарочито ефектан. Десио се неки грозан, трагичан догађај, много људи је изгубило животе, а она је описала потресну сцену из неког села у срцу свих тих проблема, описала је неки ојађени конвој. Камиони су наилазили, а у приколици једног, она је у детаље описала како је приколица тог камиона била крцата избеглицама, описала је како су изгледали, жене су седеле овако, носиле су мараме на главама и седеле су погнутих рамена, а деца су била тиха и није било ниједног мушкарца јер су сви побијени, и, знате, прича је била изузетно потресна - и крајње нетачна.”

Даље се наводи да поменута репортерка никад није била у БиХ:

- Није то видела! Све је то измислила! А у Гардијану, где, запрепастићете се кад ово чујете, неки чак имају и некакав трачак савести, људи су говорили: „Зар је стварно могуће да смо пустили у штампу нешто што, оно, није истина?” А други су одговарали, „Ма, не! Све је у реду. Апсолутно је у реду што смо то пустили у штампу јер то и јесте шира истина.”

Издвојено мишљење судије хашког трибунала

Судија хашког трибунала Приска Матимба Нијамбе, која је била део судског већа у случају против Ратка Младића, навела је приликом недавне пресуде овом генералу да Војска Републике Српске (ВРС), којом је он руководио, није починила геноцид у Сребреници. У опширном супротном мишљењу, приложеном уз пресуду, Нијамбе је нагласила да је суд погрешио када је Младића прогласио кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и терорисање становништва Сарајева снајперисањем и гранатирањем у периоду 1992-1995.

Уместо изречене доживотне казне, Нијамбе би, како је навела у супротном мишљењу, Младића осудила на 20 година затвора, у складу са законима бивше Југославије и његовим нарушеним здрављем. Она је, после анализе доказа, закључила да ВРС под Младићевом командом у Сребреници, у јулу 1995, није починила геноцид над муслиманским мушкарцима, нити присилно преместила жене, децу и старце. Навела је и да је Младић имао снажан алиби за Сребреницу.

Ердоган најављује офанзиву за масовно признање Косова. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Курир
 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА