„Прошла су четири месеца откако су послате трупе за рат између Русије и Украјине, а у међувремену је било доста жртава и заробљавања војника. Зато се сумња да је Северна Кореја убрзала мере припрема за додатно слање јединица”, саопштио је Здружени штаб Јужнокорејске војске, уз напомену да Кимов режим наставља са припремама за пробно испаљивање интерконтиненталне балистичке ракете која би могла да стигне до САД.
Да се Пјонгјанг у складу са споразумом о стратешком пријатељству са Москвом спрема да Русији пошаље додатно појачање у наредна два месеца, потврдио је и начелник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Кирил Буданов у разговору за амерички портал „Ратна зона” (ТВЗ). Буданов очекује да Пјонгјанг пошаље додатна појачања у руску Курску област, првенствено ракетне и артиљеријске трупе, које обично користе стотине ракетних система, као и балистичке ракете кратког домета КН-23, наводи ТВЗ.
Пјонгјанг је прошле јесени послао око 12.000 војника да подржи руске снаге у ослобађању западне Курске области. Према процени Јужнокорејске шпијунске агенције до сада је погинуло око 300 севернокорејских војника, а 2.700 повређено. Као крунски доказ о умешаности Пјонгјанга у рат на другом крају света, Володимир Зеленски је пре две недеље јавности показао заробљену двојицу тешко рањених севернокорејских војника.
Да ли Пјонгјанг стварно намерава да пошаље додатни контигент војника на руско-украјински фронт или само тврди пазар, остаје да се види. По доласку Трампа на власт Ким Џонг Ун поново добија маневарски простор да покуша да за своју земљу испослује ублажавање санкција, овог пута без обећања да ће смањити развој нуклеарног програма. Упркос томе што је у децембру на великој политичкој конференцији најавио спровођење до сада најжешће антиамеричке политике. Многи стручњаци кажу да Ким можда ипак поново жели да седне за сто са Трампом ако осети да би амерички председник могао да направи уступке Северној Кореји.
У прилог таквом размишљању иде и чињеница да је само неколико сати након што је преузео дужност у понедељак, Трамп Кореју назвао „нуклеарном силом”. То је изазвало пометњу у Јужној Кореји, пошто су Вашингтон, Сеул и њихови западни партнери до сада избегавали да Северну Кореју третирају као нуклеарну државу. Пре свега, из забринутости да би то могло да се протумачи као прихватање Кимовог режима атомске силе, што је у супротности са резолуцијама Савета безбедности УН.
Амерички председник је у интервјуу за „Фокс њуз” пожурио да каже како намерава да поново ступи у контакт са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном, са којим се три пута састао током свог првог председничког мандата. „Слагао сам се са њим. Он није религиозни фанатик”, рекао је амерички председник, назвавши Кима „паметним момком”.
Упркос великој помпи, претходни разговори Трампа и Кима су ипак пропали након што је амерички председник одбио понуду Појонгјанга да демонтира свој главни нуклеарни комплекс, што би био ограничен корак ка денуклеаризацији, у замену за опсежно ублажавање санкција. Ким Џонг Ун је од тада нагло повећао темпо тестирања оружја како би проширио арсенал нуклеарних пројектила усмерених на САД и Јужну Кореју.
Вашингтон и Сеул не искључују могућност да би Русија могла да се одужи Киму за војне јединице које добија од њега тако што би уступила софистициране технологије које могу да унапреде севернокорејски војни нуклеарни програм. Због свега у Јужној Кореји постоји забринутост да би Трамп у другом мандату могао одустати од циља потпуне денуклеаризације Северне Кореје како би се фокусирао на елиминисање ракетног програма дугог домета који представља директну претњу САД. У таквом сценарију Северна Кореја би још увек имала на располагању тактички нуклеарни арсенал за евентуални напад на јужног суседа.
Зато је портпарол јужнокорејског министарства одбране Јеон Ха Гју изјавио да се напори за постизање денуклеаризације Северне Кореје морају наставити као предуслов за постизање трајног мира не само на Корејском полуострву већ и у свету. Министарство спољних послова Јужне Кореје је такође саопштило да ће блиско сарађивати са Трамповом администрацијом како би се постигао овај циљ.
Извор: Политика