Џорџ В. Буш данас ужива на свом ранчу у Тексасу откривајући таленат за сликарство. Осама бин Ладен је ликвидиран пре десет година и бачен у воде Индијског океана, али ова двојица ће заувек бити упамћена истим поводом: Саудијац по спектакуларном терористичком нападу, Американац по одговору који је одредио поразну судбину „вечитог рата”.
Директни авионски удари у њујоршке Куле близнакиње изазвали су глобалну геополитичку и економску кризу која се завршила тако што су САД потрошиле хиљаде милијарди долара покушавајући да се имунизују од исламистичког екстремизма масовним владиним програмима праћења, ограничавањем приватности и – инвазијом Авганистана.
Буш јуниор је имао лични план заснован на освети: он је 11. септембар тумачио као чин објаве рата, нешто попут јапанског напада на Перл Харбур децембра 1941. Но, напад Ал Каиде није имао елементе државног сукоба.
Уместо да се одмах концентрише на потеру за Бин Ладеном и његовим сарадницима ослањајући се на методе контратероризма – које су се после читаве деценије показале као једино ефикасне – Буш је кренуо у инвазију.
Покренуо је „рат против тероризма”, апстрактни концепт који свет није разумео. Против кога се Американци боре? Сем британског премијера Тонија Блера, било је тешко наћи владу која је подржала напад на Авганистан. Чак ни талибани нису били за Бин Ладенов план међународног џихада, али Вашингтон је одбијао понуде за преговоре.
Уз талибане који су поново на власти у Кабулу, Бушов неоконзервативни пројекат демократизације Авганистана је у руинама, а Вашингтон је приморан да значајно коригује своје глобалне амбиције. Америка је на крају поражена, иако није изгубила ниједну конвенционалну битку. Данас многи тврде да је Буш најгори председник у америчкој историји.
Бин Ладен је завршио као морално поражена фигура, али некадашњи муџахедин кога је ЦИА ангажовала у борби против Совјета, успео је да командујући војском од неколико хиљада припадника племенских милиција, наоружаних „калашњиковима” и бацачима, порази најопремљенију и најскупљу армију света.
Вођа Ал Каиде увукао је САД у асиметрични рат иако су, истина шапатом, и у Пентагону тврдили да рат не може да се добије. Желео је Буш да окупира муслиманску земљу како би џихад искрварио њену војну силу и како би, као и Совјети пре њих, поражени напустили гудуре под Хиндукушом.
Док су други џихадисти желели да се боре против „блиског непријатеља”, проамеричких режима широм региона, Бин Ладен се држао стратегије „ударца у главу змије” чиме је испровоцирао САД на насилни и нерационалан одговор који је затровао америчке односе са светом ислама, а све муслиманске савезнике Америке представио као сараднике непријатеља. Вођа Ал Каиде приморао је Американце да ратују по његовим правилима и да, уз енормну доларску цену, прихватају све више својих и НАТО жртава.
Бин Ладен је боље и јасније разумевао Америку од Буша. Навео је америчког председника да ради тачно оно што је он желео: да уведе муслимански свет у период хаоса у коме се још налази, и да створи услове да идеологија Ал Каиде и других милитантних група не буде побеђена.
Неоконзервативци који су креирали Бушов одговор на 11/9 и Ал Каида се огледају једно у другом. Било им је драже насиље него дипломатија. За њих није било средњег пута. Свет је подељен на два супротстављена блока: ислам и Запад, а само један може да буде победник. И једни и други су себе доживљавали као крајње добро које се бори против крајњег зла. Нису подносили умерене муслимане као и западне либерале.
Ал Каида и Бушови неокони делили су заједничку, али лажну интерпретацију ислама као религије насиља и исто наопако мишљење о неизбежности сукоба цивилизација. Увели су свет у спиралу смрти.
Муслимани су платили много вишу цену у људским животима. Према истраживању америчког Браун универзитета, рат против тероризма је по Авганистану, Ираку, Јемену и другде однео до милион људских живота. Страдала је и репутација Америке као лидера слободног света, а тек предстоји озбиљно суочавање са последицама авганистанског војног и геостратешког пораза који је реплика Ирака.
Рат против тероризма створио је више терориста него што их је ликвидирао. Терор је постао стандард и прихваћено оружје сваког учесника тог рата, укључујући и операторе америчких дронова који су побили хиљаде авганистанских цивила. Нико одговоран за рат није позван на одговорност нити је понудио извињење за одлуке које су доношене.
Са дистанце од две деценије, могло би да се закључи да је Осама надмудрио Џорџа. Док је ширио идеју да ће насилни џихадизам бити машина исламске обнове, и да је неопходно чишћење региона од страних утицаја, посебно америчких, Бин Ладен се понео као искусни џудиста који је тежину свог противника искористио да га победи.
Да је Џорџ В. Буш реаговао рационално, вирус Ал Каиде и талибана не би тако успешно мутирао, Осама бин Ладен био би презрен као само још један терориста, и ништа више. Захваљујући Бушу, постао је терориста који је променио историју, узор терористима широм света. Лекције од пре две деценије нису научене.
Какву алтернативу су терористи имали за 11. септембар, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
