Делио новчану помоћ због пандемије
Упркос чињеници да су грађани ти који, као и у било ком другом демократском друштву, одлучују о победнику избора, многи су оптужили шефа Кремља да је почео с куповином гласова и то дељењем 20 станова, аутомобила, новца, као и бонова за храну.
Наводно је у питању мотивација људи да изађу на изборе, чиме им се повећава шанса да у наградној игри освоје неки од вредних поклона иако је руски председник отворено истакао како је све што он чини за своје грађане урађено да би они што мање осетили сву тежину пандемије коронавируса. У складу с тим је наредио исплате по 116 евра свим пензионерима, као и по 174 евра припадницима полиције и војницима, што су његови супарници дочекали на нож.
За такву политику се, истичу западни медији, Путин одлучио због драматичног пада његове популарности, али и лошег котирања Јединствене Русије последњих месеци, чиме се очигледно оповргава чињеница да руски председник тренутно, судећи према резултатима многобројних независних испитивања јавног мњења, ужива чак 65 одсто подршке грађана. Та чињеница је многе изненадила јер се на Западу води континуирана кампања против њега, а у многим медијима је представљено како му се популарност буквално топи сваког дана.
Такође, критичари процењују да ће Јединствена Русија на овим изборима освојити чак испод 30 одсто гласова иако је на претходном гласању 2016. добила скоро 45 одсто. Разлог за то су наводни подаци да животни стандард Руса континуирано слаби последњих десет година, а да је додатно погођен кризом изазваном пандемијом коронавируса. Исто тако су лични приходи грађана пали десет одсто од 2013, док, с друге стране, цене основних животних намирница континуирано расту. Инфлација је у августу износила чак 6,7 одсто.
Бруто домаћи производ у константном расту
- Немамо правог избора, сви то знамо и видимо. Много пута сам гласао, али то је само фарса - цитирају руски опозициони медији речи незадовољног Григорија Матвејева (29), позоришног техничара расвете.
Цитирају често и речи опозиционих званичника Руске Федерације, који последњих месеци нису успели да за своје политичке организације сакупе ни 200.000 потписа да би испунили законску одредбу да могу да се кандидују на изборима. Један од њих јесте и Леонид Волков, близак сарадник водећег руског опозиционара Алексеја Наваљног и његове странке Русија будућности, која је, осим што не ужива довољну подршку да пређе цензус, оптужена и због организације више насилних протеста у последњих неколико година.
- Искључили су све из трке, онемогућили су другим кандидатима да учествују... то нису компетитивни избори - оптужио је Волков.
Оно што, међутим, Путинови критичари изостављају да спомену јесте чињеница да је руски бруто домаћи производ (БДП) у мају ове године порастао 10,9% у односу на исти период прошле године, те да се земља након великог ударца током пандемијске 2020. веома брзо опоравља. Такође, мало се на западу говори и о томе да 70% руског буџета више не чине искључиво приходи од нафте и гаса, већ и од других грана привреде, као и да је стопа незапослености пала на 4,9 одсто.
Подсетимо, парламентарне изборе у Русији је требало одржати прошле године, али су они померени за септембар 2021. због пандемије КОВИД-19. Одлучено је да трају три дана, тачније од 17. до 19 септембра, при чему се велики значај даје електронском начину гласања због поштовања епидемиолошких мера. Очекује се још један успех Јединствене Русије, која је на челу земље од 2003, а последњи пут је победу однела 2016, када је успела да, захваљујући 54,2% гласова у Думи, заузме 343 од 450 места и тако формира супервећину.
Ко су кључни играчи на изборима?
- Јединствена Русија, лидер Сергеј Шојгу - сада 343 места у парламенту
- ЦПРФ, лидер Генадиј Зјуганов - сада 42 места у Думи
- ЛДПР, Владимир Жириновски - сада 39 места у Думи
- СРЗП, Сергеј Миронов - 23 места
- Родина, Алексеј Журављев - 1 место
- Грађанска платформа, Рифат Шајхутдинов - 1 место.
Ђукановић има нови план да неутралише Србију? Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
