Не желећи да пропусте прилику да нападну Сједињене Државе, кинески медији већ упозоравају Тајван да пажљиво погледа шокантан колапс авганистанске владе коју подржавају САД и признају да "када њени интереси захтевају да напусти савезнике, Вашингтон неће оклевати да нађе сваки изговор за то". Упозоравају да су Сједињене Државе само "папирни тигар" и да је њихов пораз "јаснија демонстрација америчке немоћи од Вијетнама".
Ово су изразито запаљиве речи, али постављају релевантна питања. Треба ли Тајван сумњати у посвећеност Америке њеној одбрани након трагичног дебакла који се догодио на Блиском истоку? Да ли би САД једноставно одустале, као што су управо учиниле у Авганистану, ако би Кина напала Тајван?
Одговор на ова питања је не, ово су веома различити случајеви и поређења је немогуће направити. У средишту ових разлика лежи чињеница да покретачко образложење сукоба у Авганистану, глобалног рата против тероризма више нема значај који је имао након 11. септембра, док је значај Тајвана за источноазијску сигурност и глобалну економију драматично порастао у протеклој деценији.
Тајван је кључни део растућег ривалства великих сила између Сједињених Држава, Кине и Јапана у Тајванском теснацу који повезује Источну Кину, Јужну Кину и Филипинско море и кроз које протиче око 30 посто глобалне трговине. Штавише, регион је био од критичног значаја за Сједињене Америчке Државе од краја Другог светског рата и, уместо да опада у релевантности, његова важност за америчку националну безбедност наставља да се повећава. Сједињене Државе већ имају одбрамбене споразуме са Јапаном, Јужном Корејом, Филипинима и Аустралијом и успостављају безбедносне односе са Вијетнамом и Сингапуром.
Америчка историја показује да Сједињене Државе једноставно нису добре у вођењу малих ратова. Насупрот томе, инвазија на Тајван могла би брзо ескалирати до глобалног сукоба који би вероватно довео америчке савезнике у Азији, као и Велику Британију, врсту рата у којој је Америка традиционално бриљирала. Заиста, нит која повезује највеће америчке војне победе била је њихова природа: тотални ратови. Мексичко -амерички рат, грађански рат, Први светски рат и Други светски рат довели су до тога да се земља (или сјевер у случају грађанског рата) мобилизира иза заједничког циља, потпуног пораза непријатеља. То су били ратови са огромним стратешким и моралним вредностима у питању: осигуравање америчког приступа Тихом океану, окончање ропства, очување света безбедним за демократију и победа над фашизмом и милитаризмом како би се гарантовао миран свет.
Сукоб око Тајвана ескалирао би до нивоа глобалне важности одражавајући веће сукобе које Сједињене Државе непрестано показују своју спремност да се боре - мада присуство нуклеарног оружја очигледно негира порив за потпуну победу. Међутим, како је Тајван острво, потпуна победа не би била потребна за успешан исход рата, само је континуирани опстанак Тајвана битан.
Једна од најважнијих разлика између Тајвана и Авганистана је њихов ниво демократизације. Чак и након двадесет година, Авганистан је био тек на почетку дугог пута ка томе да постане демократска држава, његов брзи колапс уочи напада талибана не значи да није постигнут напредак. Демократски развој је пун врхова и долина и потребне су му генерације пре него што се нација може удобно сматрати демократијом.
Штавише, све шансе за опстанак које је Авганистан могао имати избрисане су споразумом председника Доналда Трампа од 29. фебруара 2020. године са талибанима који је обавезао Сједињене Државе да повуку своје снаге до маја 2021. године и ослободе пет хиљада исламских бораца у замену за престанак напада талибана на америчке снаге. Авганистанска влада намерно је искључена из ових преговора, што је потез који подрива било какав легитимитет који је поседовао у Авганистану и у целом региону. Ретроспективно, не би требало бити изненађење што се авганистанска војска обучена у САД-у неће борити и умрети за владу коју Сједињене Државе више немају интерес да подрже.
Разлике између Авганистана и Тајвана нису могле бити јаче. Тај Тајван успешно је развио живо и просперитетно демократско друштво и борио се да се одбрани од напада ауторитарне моћи, што повећава улог за америчку владу, амерички народ и његове демократске савезнике у региону и широм света. Слом Тајвана био би упоредив са драматичним освајањем Француске од стране нацистичке Немачке у мају 1940. године, које је шокирало Сједињене Државе из њиховог изолационизма и убедило их да се припреме за рат.
Абазовић се извињава цетињанима! Више о томе ОВДЕ.
Извор: borba.me
