Најновије

ЕМИЛ ВЛАЈКИ: Рат и сећања

Сарајево, април 1992. Већ мјесец дана, сваки дан сам у неком од медија. Покушавам смирити тензије. Али атмосфера је таква, да је то практично немогуће. Пар дана прије сукоба, улазим у ТВ студио који се тада налазио у улици Данијела Озме, у центру града. Водитељ ме пита што ће се десити. Изиритиран сам и, обраћајући се гледаоцима, реагирам крајње емотивно: „Ви сте сви напаљене националистичке овце. Хоћете да се међусобно кољете? Бујрум!“ Одлазим из студија на изненађење водитеља.

Емил Влајки (Фото: Јутјуб)

Пише: Емил Влајки

Међутим, у себи, некако не вјерујем да ће до рата доћи. У Сарајеву има 37% „мијешаних“ бракова Моја супруга, Амира, је муслиманка. Ја сам по оцу Хрват, а по мајци Јевреј. Родитељи нашег сина, Ведрана, су Химзо и Севда које сам неизмјерно волио као и они мене. Тко ће, дакле, ратовати када су сви „измијешани“. Многи то крију. За вријеме рата, Јеврејска опћина је имала највише хране, па су многи долазили да им се нешто удијели. Опћина је рекла да може давати храну само онима који имају неке везе са јеврејством. У року од неколико дана, шест тисућа Сарајлија, углавном муслимана, донијело је јеврејској опћини писмене доказе да им је нетко у породици био Јевреј!

Како сам се варао. Рат је започео, а „мијешане“ породице су се почеле распадати. У мојој кући чији су горњи дио уништиле српске гранате –живио сам у муслиманском дијелу града—дијете из мијешаног брака је, преда мном, псовало српску мајку својој мајци, настојећи да друштву око себе докаже како је он прави муслиман. Живио сам у приземљу и кад би било гранатирање, сви станари би се ту склањали. На прозорима је била пластика умјесто стакала. Гријања, струје и воде није било; воду сам тражио око пет сати дневно и имао среће што ме ништа није погодило. Када би гранате почеле експлодирати, Ведран би се одмах сакрио испод кревета…

Боже, како људи могу бити конфликтни. Бошњаци, 25 година након Дејтона, непрекидно говоре Србима како су геноцидни, како је Република Српска геноцидна и како је треба укинути, како могу отићи из земље ако им се нешто не свиђа, како је Дан Републике Српске геноцидан, и све у том стилу. Уставни суд БиХ са три странца и два Бошњака, стално нешто пресуђује против Срба. Отимао би им шуме, воде, војне објекте. 

Недавно, нови скандал. На мјесто једног од тројице судаца постављен је Албанац! Америка и Брисел подупиру Бошњаке „рукама и ногама“! Високи представници декретима смјењују легално изабране српске политичаре. Докле више!? Инцко доноси закон који каже да нитко не смије ни помислити да у Сребреници није почињен геноцид иначе ће бити лишен слободе!? Највећи дио Срба управо тако мисли. То мисле и многи научници широм свијета који са Србима немају никакве везе. Да, али они не контају. Једино се рачуна одлука Хашког трибунала. Откада неки суд успоставља повијесну истину?

Слабомислећи и острашћени људи деру се како је за садашњу кризу (скоро) искључиво крив Додик. Додик, који није цвјећка и у чије име су многи унесрећили овај народ, је вођа Срба у РС-у. Види да се Република Српска топи и да ће убрзо нестати, мада ће форма остати, а и то је питање! Што један вођа треба да ради? Тактизирао је колико је могао. Сада иде на све или ништа. Хоће да врати отуђене надлежности; за неке је и сам некада гласао. Посебно је занимљива „опозиција“ која тврди да он то ради због себе како би прикрио своја злодјела. Баш је брига што Република Српска нестаје пред њиховим очима. Сада пактира са свим непријатељима српског народа како би Додик био одстрањен, а они дошли на власт. Двадесет година су то узалудно покушавали. Призивају, а све „Србин до Србина“, америчке санкције и НАТО интервенцију. Амери, пак мисле да кад Додик оде, БиХ ће, са оваквом опозицијом, у НАТО, Србија  ће тиме бити сломљена па ће и она у НАТО. Бошњаци су радосни јер ће са Додиковим одласком, читава БиХ практично бити њихова. Аферим!

Како ствари сада стоје, сукоб је неизбјежан. Једино неко чудо то може промијенити. Међутим, димензије сукоба су права непознаница. У протеклих пар година сам се питао због чега се Хрвати и Срби толико наоружавају. Нагомилали су толико оружја да би комотно могли ратовати против остатка планете. Сада ми је, у једној од варијанти сукоба, све јасно. Када рат почне, ако се умијешају ове двије земље, Босна и Херцеговина може лако нестати. Бошњаци нису свјесни тога и садашње њихово весеље „пред Додиков одлазак“ је једна велика илузија. Лако и уистину би могли постати хрватско цвијеће. Што би Златко Хасанбеговић рекао: „Свима је видљиво да су Хрватска и БиХ један геополитички простор, кај не“? Срби би добили компензацију за Космет, и тако даље. Уосталом, тко може тврдити да се Руси и Запад нису тако договорили!?
Хрвати, Бошњаци и Срби. Оставите се геополитике и геостратегије које вам намећу велике силе. Истјерајте странце из земље пошто вам желе само зло, ријешите се протектората, почните се договарати. То уопће није тешко поготово у односу на ратне страхоте. Што је нетко рекао: „Сви идеали свијета не вриједе сузе једног дјетета“.

Претходну колумну Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА