Најновије

Хоће ли Србија морати да продаје ЕПС и Телеком како би вратила дугове?

Интересовање за српске обвезнице је толико опало да се доводи у питање способност враћања пристижућих задужења.

Фото: Јутјуб

Из тог разлога, од финансијских стручњака могу се чути и предлози да се део новца прибави продајом дела државног власништва у јавним предузећима.

Ситуација на финансијском тржишту постаје драматична по Србију – интересовање за српским обвезницама је толико опало да је током априла држава једва прикупила тек десетину планиране своте новца. Тешко да је утеха то што „лидер Западног Балкана“ није усамљен у потешкоћама позајмљивања новца путем обвезница.

Заправо, велик број држава се налази у сличним невољама, посебно мање развијене земље које су уназад пет-шест година, користећи се дугим периодом историјски рекордно јефтиног новца, интензивно позајмљивале у намери да подстакну раст.

Но, времена се мењају, висока инфлација, незабележена још од „нафтне кризе осамдесетих година прошлог века“, принудила је Федералне резерве, централну банку Сједињене Америчке Државе, да отпочне увећавање референтне каматне стопе. Истовремено Европска централна банка престаје са откупом обвезница приватних компанија како би крајем лета и сама почела да увећава основне камате.

Већ први потези најзначајних централних банака учинили су да започне раст камата при свим формама кредитирања. Питање је може ли се и замислити колико ће поскупети позамљивање новца ако до краја године у ФЕД-у, америчкој централној банци, планирају да још четири пута увећају камату. Додајмо, уз све то, и да ће период раста трајати и наредне две сезоне.

Србија је још крајем прошле године осетила промене на финансијском тржишту. Почетком ове, продаја обвезница двогодишње рочности није успела у целости да се реализује ни након чак четири изласка на берзу. Међутим, у другој половини априла ствари су почеле да се додатно погоршавају.

Више да би „опипала“ стање на финансијском тржишту, држава је 19. априла емитовањем обвезница двогодишње рочности покушала да прибави минималних пет милијарди динара. Међутим, уследило је изненађење – интересовања је било само за 1,6 милијарди и то по 2,95 одсто камате, што је за процентни поен више од камате пре годину дана.

Новац све скупљи

Готово у исто време, Хрватска, за чију економију би се тешко могло рећи да је успешнија од српске, реализује обвезнице десетогодишње рочности. Мада је камата у односу на 12 месеци раније са 0,8 скочила на 2,95 одсто, наши суседи су презадовољни процењујући да су новац позајмили по још увек прихватљивој цени.

По угледу на комшије и Србија је покушала да емитовањем државних хартија номинованих у евру и на рок од 25 година, позајми 150 милиона. Међутим, инвеститори су по камати од 2,5 одсто позајмили само 6,9 милиона, док је било спремности да се позајми још 12,5 милиона евра по камати од 3,75 одсто. Али, за позајмљивање чак 125 милиона евра није уопште било заинтересованих.

Извесно је да ће бити све теже и све скупље позајмљивати на финансијском тржишту. Проблем је што на наплату пристижу обвезнице узете претходних сезона, због чега је Србија планирала да новим обвезницама посуди још 3,5 милијарди евра. У „нормалним“ приликама, то је рутинска пракса, али у данашњем свету, уплашеном инфлацијом и сукобом у Украјини, постаје проблем који дужнику лако може да се обије о главу.

Сталнији механизми

Председник Вучић тешко да има веће користи од тога што је, како је сам изјавио, уочио проблем. Наговестио је да би убудуће Србија могла да извесно време пређе на директно, а не преко тржишта, уговарање кредита којима би отплаћивала пристижуће обавезе. Међу стручњацима је његов план оцењен као делом изнуђен, при чему је примећено да се директном погодбом заобилази тржишна конкуренција. Резултат је виша камата.

Истовремено су се чули и предлози да би држава могла да прода део акција у јавним предузећима, пре свега у Телекому и ЕПС-у, али тако да одржи већинско власништво. На тај начин би могла да прибави више стотина милиона евра и за толико да умањи висину директно уговорених кредита. Међутим, продајом се једнократно прибавља новац, а нама сваке од две наредне године на наплату пристиже отприлике 3,5 милијарди евра. Потребни су нам сталнији механизми од једнократне продаје.

Реструктурирање дугова

Задуживање помоћу обвезница било је идеално решење за државе сличне Србији по високом спољнотрговинском дефициту и релативно високом буџетском дефициту. Међутим, сада ова пракса из месеца у месец постаје све скупља и губи привлачност.

На тешка времена указала је и председница ММФ Кристалина Георгијева, истакавши да су само у последњих месец дана инвеститори из државних хартија од вредности повукли 14 милијарди долара, од тога 13 милијарди са такозваних растућих тржишта. Епилог је да је чак 65 одсто неразвијених држава у последњих неколико месеци дошло у ситуацију да неће моћи да враћа дугове уколико им се обавезе не реструктурирају.

После неуспешних емисија обвезница у последња четири месеца, може се поставити питање хоће ли и Србија бити принуђена да од поверилаца затражи реструктурирање својих обавеза.

Извор: 021/НСПМ

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Ко жели тензије?

Телевизијски иступ председника Александра Вучића, 29. јуна, за неке је можда изненађење. П...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА