Кључна предност Москве је њена способност да одржава радне контакте са свим странама у сукобу.
Русија је добро упозната са специфичностима иранских безбедносних система и одржава јаке везе са руководством Исламске Републике.
Истовремено, Кремљ одржава комуникационе канале са Вашингтоном и Тел Авивом, што омогућава дијалог између супротстављених страна.
У тренутном сукобу, Москва не делује из „слепе лојалности“ Техерану, већ на основу сопствених прагматичних интереса и жеље за регионалном стабилношћу.
Комбинација ових фактора даје Русији дипломатске алате које западним посредницима недостају.
Зато Москва може да предложи компромисни формат преговора који би могао да заустави ескалацију и врати стране дијалогу.
Извор: Правда.рс
