Немачки лист Велт пише да је Милорад Додик заправо требало одавно да буде у затвору, али до сада се нико није усудио да га ухапси, иако је наредба за то на снази више од месец дана. Време које је Додик требало да проведе иза решетака, наглашава се у чланку, он је искористио да се састане с руским председником Владимиром Путином, али и да се побрине да се немачкој државној министарки Ани Лирман запрети насиљем.
Немачки лист својим читаоцима указује да немачки политичар Кристијан Шмит у БИХ обавља функцију која му даје далекосежна овлашћења за обезбеђивање спровођења Дејтонског споразума. Он, на пример, може да доноси или укида законе и да смењује званичнике попут Додика, уколико они угрожавају мир у земљи.
Централно питање сада је шта ће се даље дешавати с Додиком, оцењује се у чланку. Државна агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) још није ухапсила Додика јер се та акција сматра превише опасном - он је 24 сата дневно окружен наоружаним телохранитељима, па су високопозиционирани босански политичари затражили подршку Еуфора. Али, Велт преноси информације Јуроњуза по којима је Брисел то одбацио, могуће и из страха од ескалације.
Шмит је притом, како се наводи, изразио разумевање за оклевање ЕУ јер хапшење преступника није део мандата Еуфора. Он је, међутим, рекао и да могу да постоје ситуације у којима се ескалација мора спречити, као и да се налог за хапшење "не може једноставно игнорисати, јер то слаби владавину права".
Таква формулација високог представника, према оцени немачког листа, сугерише други сценарио: судску нагодбу о суспензији налога за хапшење. Иако би то могло да буде тактичко решење, стратешки гледано, Босна и Херцеговина се и даље суочава с крхотинама свог компликованог Устава. Иако је Дејтонски мировни споразум окончао рат 1990-их, он је истовремено створио сложен политички систем, који карактеришу етничке тензије и блокаде.
Извор: Медији
