Најновије

ДА ЛИ У СРБИЈИ КРУЖИ И ВИРУС СТРАХА? Стручњаци упозоравају на погубне последице епидемије по ментално здравље, ево ко је најугроженији

Турбулентни период у претходним месецима, као и криза која је тек пред нама, и те како утиче на психичко здравље. Ванредно стање, полицијски час, забрана кретања, социјална дистанца, стална неизвесност, финансијка несигурност - чини се да све заједно са личним драмама појединца и те како може да остави менталне последице међу грађанима Србије.

Депресија (Фото: pixabay. com)

Неки стручњаци упозоравају да ће психолошка штета бити једнака економској, или чак већа од ње. А данас Србијом поред вируса Ковид-19, влада још један - вирус страха.

У Институту за ментално здравље, у периоду после укидања ванредног стања до почетка јула, урађено је истраживање код људи који су први пут тражили помоћ у Палмотићевој. Ти пацијенти најчешће су се јављали због депресије и анксиозних поремећаја. Иза њих су они који су долазили због сметњи услед употребе алкохола и других активних супстанци.

"Испитали смо 240 одраслих особа између 18 и 65 година колико се квалитет њиховог живота смањио због ширења инфекције короном и 59 одсто изјаснило се да знатно лошије живи", каже др сц. Вања Мандић Маравић, пи-ар Института за ментално здравље.

"Питали смо их да ли су били у изолацији, да ли су боловали или изгубили неког ближњег. Само десет одсто људи је било близу ковид-инфекције и код њих су превладавали симптоми стреса. Били су узбуђени, нису могли да се опусте, раздражљиви. Већину смо пратили амбулантно, а око 80 одсто нових пацијената је добило фармакотерапију. Нисмо приметили знатнија погоршања код наших сталних пацијената, већина их је навикла на одређене тегобе - немир, анксиозност, депресију... Пандемија је за њих само искуствени догађај."

Већ десетак дана у Институту је поново активан телефон за психосоцијалну подршку. Као у време ванредног стања, лекари и психолози јављају се на позиве грађана и покушавају да им олакшају тегобе.

"Пацијентима препоручујемо да се оријентишу на одржавање свеопштег здравља уз поштовање епидемиолошких мера, да планирају активности из дана у дан, да се окрену ка стварима које су под њиховом контролом, да ураде оно што могу за себе и своје најближе - објашњава наша саговорница. - На тај начин добијају контролу над својим животом. Сви морамо да се штитимо од негативних информација које се мењају из дана у дан. Довољно је једном дневно прочитати вести, све остало повећава анксиозност, тескобу, забринутост.Стручњаци сматрају да је пласирање контрадикторних информација лоше у овом тренутку: има имунитета, нема имунитета, биће вакцине, неће бити вакцине... Страх потенцира и то што не знамо колико ће дуго трајати епидемија."

"Између здравих и болесних нема разлике, сви су забринути да не ухвате вирус и да се не разболе", каже психијатар др Бранислав Филиповић за "Вечерње Новости", управник Института за анатомију Медицинског факултета у Београду.

"Чињеница је да овај вирус односи животе, то ствара анксиозност код многих. Страх за живот уз страх од заразе је примаран, који ако епидемија потраје може да пређе у депресију код људи који су осетљиви. Човек мора да буде веома јак и да има здраву околину. Породица је најздравија потпора, поготово деца. Она нису потпуно свесна опасности и другачије реагују.Лекари сматрају да реалан страх за актуелну ситуацију мора да постоји, да су несаница, поремећај спавања, незадовољство, малаксалост, нормалне појаве", додаје.

Иако Ковид 19 може да изазове тешке последице, психијатри подсећају да треба имати на уму да "не убија сваки метак".

"Ово није вече пред стрељање и не би требало да претерујемо у стварима које нисмо радили", објашњава Филиповић. "То ћемо моћи да радимо оног тренутка кад прође ова пошаст. Чињеница је да људи који су ретко излазили, који се нису дружили, којима је било свеједно да ли путују, одједном мењају понашање. То је страх од блиског краја. Људи се плаше да ће скончати и онда хоће да ураде све што нису, а заборављају да ће се у томе у чему нису искусни лакше заразити него у њиховим свакодневним активностима."

Филиповић каже да поједини психијатријски пацијенти добро реагују на епидемију:

"Као за време бомбардовања, шизофреничари се одлично сналазе, док анксиозни и депресивни налазе додатну храну за своју депресију. Неуротичари могу лоше да реагују, или ће радити оно што нису до сада, или ће се закључати у кућу и неће хтети никог да виде."

А, како на пандемију реагују најмлађи, објашњава др Оливер Видојевић, психијатар за децу и адолесценте:

"Деца имитирају реакцију својих родитеља, породице и околине. Ако су људи прибранији, деца ће се осећати сигурније. Тамо где постоје одрасли који негирају постојање пандемије, говоре да вирус није опасан, деца ће својим друговима износити тај став. Адолесценти имају посебан став за који видимо да мора да се мења. У првом налету се говорило да су отпорни, да ређе оболевају и да пролазе лакше. Сада се види да то није тачно и да могу да имају тешку форму болести. Неустрашивост која је нормална и очекивана у адолесцентском узрасту сада се окреће против њих. Они се, међутим, и даље понашају прилично изазивачки - организују корона-журке, партије... Последице могу да буду лоше и тешке по децу, а још теже за чланове њихових породица."

Колико ће бити млађих пацијената то ће се тек видети са доласком школске године, каже Видојевић. Тада ћемо имати јаснију ситуацију колико се стварно јавља деце и адолесцената ради помоћи.

Прочитајте ОВДЕ  коме прети велика опасност.

Извор: novosti. rs

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА