Најновије

КУСТУРИЦА: Мислио сам, ако Хандке добије Нобелову награду, никада не бисмо смели да признамо Косово

Петер Хандке је јединствена судбина која је успела да привуче на себе пажњу: чак и ако се зна да је био на српској страни, он је ипак добио Нобелову награду, пише Спутњик.

Емир Кустурица (Фото: Јутјуб)

"Ја сам у једном тренутку помислио: ако он добије Нобелову награду, једино што ми не смемо никад да урадимо је да признамо Косово", каже Емир Кустурица за Спутњик поводом своје књиге "Аутобиографија о Хандкеу".

На питање да ли се може говорити о извесној сличности са аустријским писцем, пре свега у тежњи ка слободи, али и примљеној порцији удараца која уз то иде, славни редитељ кратко одговара:

"Ја више личим на Хајдук Вељка".

С уверењем да нема боље приче о себи од оне коју причамо о другима, прослављени редитељ своје ново четврто прозно дело посвећује аустријском нобеловцу, истичући у први план све оно што га је учинило јединственом и особеном књижевном личношћу.

"У књизи говорим о човеку који проистиче из највеће традиције европске књижевности, романтичарске, а касније и модерне и постмодерне, које је он одбацио својим неконвенционалним језиком. Тај језик није имао широку публику, али је Хандке као појава имао огромну публику зато што је био једина копча са седамдесетим годинама, временом када се свет бунио и имао право гласа. Ми данас живимо у времену апсолутне експлоатације и губитка позиције оних који треба да нам буду параметри“, објашњава Кустурица.

Хандке , ходочасник, апостол, спелеолог

"Мислим да је Хандке по свом психолошком профилу и по својој моралности човек који у сваком погледу завређује много, не само моју књигу. А она је испресецана мојим путовањем и боравком у Стокхолму, са фиксацијом која је симболички представила Хандкеов живот. Замишљао сам га као човека који прелази оне затегнуте сајле као маестро еквилибријум, као неког ко - у време кад не можемо да га нађемо телефоном или преко других - заправо наступа у фраку и са летвом којом одржава равнотежу. Њагов живот изван литературе био је ход по жици, будући да је остао хришћнин који се на нашем случају показао као неко ко је у стању да се жртвује за правдољубље. Међутим, у Хандкеовом случају богатство и распон његовог експеримента је тема моје књиге и утолико сам помислио да би најбоље било да се зове 'Аутобиографија о Хандкеу', иако постоји чувена 'Аутобиографија о другима'", каже Кустирица.

Уверење да је Хандке истинска копча са побуњеним светом који има право гласа, Кустурица појачава ставом да је управо аустријски нобеловац један од књижевника који маше том усамљеном заставом из седамдесетих.

"Он никад није дозвољавао да га прогута тржиште, никад није чинио уступке тржишту али видите како успева та јединствена судбина да привуче на себе пажњу: чак и ако знамо да је био на нашој, српској страни, он је ипак добио Нобелову награду. Хандке је ходочасник, у мојој књизи он се зове Петар апостол спелеолог. Зато што апостолски делује, али то деловање није смештено између великих догађаја и тема. То је писац који је од сплитског чистача ципела правио свеца, а од своје посете Скопљу кад је видео оне бројне капе – направио је читаву симфонију. Хандке нам је указао на тај занемарени свет и, како је сам рекао на додели Нобелове награде, на то да је усхићење највећа људска моћ", додаје Кустурица.

У Стокхолму се догодила велика победа

Редитељ открива да је управо у збиру тих и таквих импресија које је Хандке оставио на њега направио ову књигу.

"То је роман испресецан есејизирањем и реконструкцијом Хандкеових посета Косову и Републици Српској. У сваком случају провео сам последњих годину и по дана борећи се са властитом неписменошћу– како рече један другосрбијанац, мада ја мислим да смо сви ми мање-више неписмени док не докажемо обрнуто", оцењује Кустирица.

Кустурица потврђује да су побуна, правдољубље и жртвовање кључне речи које су га трајно повезале не само са Хандкеом, него са свим људима са тим својствима.

"У Стокхолму се догодила победа, велика, јер је награда доказ невиности његове душе. Иако је конзервативни хришћанин, Хандке је много експерименталнији од Бернхарта којег слави друга Србија, а који је добар зато што изводи доказе да у забитима Аустрије још увек постоје нацисти. Хандке је говорио много универзалнијим језиком па је тако нелогично да није постао гуру друге Србије него неко други који је очигледно програмски фокусиран на то да се докаже да су Алексинац и Јагодина једнако што и Албах или нека друга забит у којој се развија фашизам. Ако постоји слободан човек данас то је Петер Хандке", недвосмислен је Кустурица.

О приштинском одбијању Резолуције о Вашингтонском споразуму прочитајте ОВДЕ.

Извор: Косово онлајн

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.