У рубрици "лични став" новинар Марк Халам наводи да је вишеструко мењање енергетске политике други одлучујући моменат владавине Меркелове, док је први био одлука да се 2015. године дозволи улазак у земљу десетинама хиљада људи.
Подсећа да је приоритет Меркелове и њених демохришћана, након што је други пут изабрана за канцеларку 2009. године, био да ће ревидирати планове о одустајању од атомске енергије, али, додаје, катастрофа у Фукушими 2011. у Немачкој је проузроковала страхове и спекулације у медијима да би радијација пренета кроз атмосферу могла да озрачи Франкфурт.
Тако је, подсећа, три дана након земљотреса у Јапану Меркелова повукла "ручну" и у Немачкој је уведен мораторијум од три месеца на рад нуклеарки како би оне биле испитане.
"Канцеларка је по хитном поступку сазвала комисију која је требало да разматра расположиве опције. Потом је 3. јуна 2011. одустајање од нуклеарне енергије било запечаћено и то планом који је врло личио на онај који је већ једом био донет. Последњег дана прошле године престала је са радом једна од најпродуктивнијих немацких нуклеарки "Филипсбург 2", а већ за неколико месеци почеће и њено рушење", наводи Халам.
Аутор оцењује да је атомска енергија на лошем гласу и то из доброг разлога, јер једна хаварија може да опустоши велике потезе земљишта, али наводи и да у време климатских промена неће бити лако да се произведе довољно струје.
А баш та производња је, истиче, "заслужна" за готово половину емисије штетних гасова.
Халам сматра да би Немци требало да, с обзиром на ванредно климатско стање и угрожену енергетску безбедност, постану отворенији према атомској енергији.
Како наводи, атомска индустрија обећава успехе који звуче као научна фантастика: и до 300 одсто више произведене струје са истом количином горива, атомски отпад који је радиоактиван само још неколико стотина, а не више неколико хиљада година, побољшање система за аутоматско искључивање у случају опасности, мања зависност од воденог хлађења што смањује ризик од стварања напрслина и експлозија водене паре, као и могућност да се део нуклеарног отпада поново користи као гориво.
"До сада је важило правило да реактори најефикасније раде када су под пуним оптерецењем, што не спада у предности када се узме у обзир комбинација са обновљивим изворима енергије који су подложни осцилацијама. Али, први резултати истраживања показују да би нуклеарке најновије генерације могле да раде флексибилније и тако буду боља допуна еколошкој енергетској мрежи будућности", наводи аутор.
Халам закључује да иако је израчунавање предности и мана атомске енергије комплексно, нуклеарна опција делује боље за будућност од сталног копања угља и његовог спаљивања.
Трамп запретио Ирану разарањем 52 "најважнија циља" на његовој територији! Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Танјуг
