Најновије

Марија Микетић (интервју): "Љубав има моћ"

С њеним књигама, никада нећете погрешити. До последње странице, држаће вам пажњу а сваку следећу књигу чекаћете с великим нестрпљењем. Она је писац који оставља траг. Марија Микетић, књижевница из Београда, пише о многим актуелним и друштвено ангажованим темама, а у свом најновијем, петом по реду роману „Закон семена“ вешто укршта историјску нит са савременом љубавном причом. У овом необичном преплету своје место нашле су и неке древне науке, вештине и стари занати. Један од њих је штампарство. А Марија нас води на литерарно пропутовање кроз време, све до 16. века и процвата српске штампе.

Фото-Снежана Божић

Знамо за многе законе, а шта прописује „Закон семена“?
 „Изађе сејач да сеје семе…“, причао је Исус Христос својим ученицима, а када су га упитали шта је семе, одговорио је да је то Реч. Закон смена или Закон речи дејствовао је и у најмрачнијем добу српске историје, на самом освитку штампарства. Када су Турци разорили манастир Рујно и спалили штампарију у којој је настала прва књига штампана у Србији на ћириличном писму, преживели монаси су избегли у манастир Рачу, где су посејали семе за оно што ће касније доћи и по чему ће Рача и остати упамћена – за Преписивачку школу. Семе које су тада посејали монаси илуминати, као представници духовне елите своје епохе, донело је дугорочан плод, јер су нам управо они и сачували културу, духовност, веру, цркву, писмо и књиге. И моја јунакиња Дања сеје семе речи, надајући се да ће плод бити медоносан и исцељујући.


На планини Малич сусрећу се три жене, шта та планина представља за главну јунакињу романа Дању, шта за Ају, а шта за Вас?
Малич је мистична планина. Због препознатљивог облика проглашена је природном пирамидом, али и због тога што од врха до дна кроз њено средиште пролази бездана јама која енергизира читаву област Западне Србије. За Дању и Ају које су у сродству, она представља свето место јер је баш ту страдала Крстана, Дањина бака, а Ајина мајка, чија је мученичка судбина детаљно описана у мом роману „Крв у леду“, награђеном за пружање подршке жртвама породичног насиља. Обе живе своје завете у име предака јер је трагедија која их је обележила њихова вечита коб. С обзиром на то да одатле носим најлепше успомене из детињаства, Малич ме надахњује, лечи и враћа коренима. Малич крије многе легенде, хтонска бића, приче из давнина. Малич је место највећег греха, али и најдубљег покајања. У недрима Малича дрема и једна кућица која постоји још само у пределима мојих сновиђења.


Како су Вас трагови одвели до првог штампара и како се из тога изродила прича?
„Закон семена“ је мој пети роман и до сада сам веома пажљиво и предано настојала да испратим сваки корак у настајању мојих књига. Можда се тако спонтано и родила идеја да пишем о траговима првих књига кроз патину времена. Истраживање ме је водило све даље у прошлост, док нисам стигла до средине 16. века, до чувеног трговишта у Врутцима и манастира Рујно где је  само неколико деценија након што је немачки типографа Гутенберга открио покретна слова, вешти ксилограф јеромонах Теодосије на примитивним пресама штампао прву српску књигу на ћириличном писму – Рујанско четворојеванђеље. Рушевине старог манастира данас прекрива језеро надомак Ужица, а на дно тог језера би потонула и заувек ишчезла и сама успомена на ове монахе и њихов рад, на ту клицу коју су положили у добру земљу, да нису остале књиге, једини сведоци минулих времена. Па ипак, о монаху Теодосију немамо много података, као ни о древном манастиру. Архив Србије који увек мора да се консултује кад год се ствара грађа за једно овако озбиљно историјско дело, не поседује податке о томе када је тачно манастир настао, ко је био ктитор, када је штампарија почела с радом, нити ко ју је ту донео. Оно што се зна махом су само индиције, а за једног романсијера попут мене, управо то и јесте било благодатно јер би сувопарне чињенице угушиле саму причу. Испоштовала сам историјски контекст, али ми је остављено довољно простора за маштовито приповедачко ткање које повезује судбину мале српске заједнице с почетка турског ропства са савременим тренутком у коме се рађа једна необична љубав.


Шта је то толико снажно да Дању натера да одлепи и да то чак некоме и напише?
Само љубав има ту моћ. Поготово она неочекивана, с дозом фаталности, љубав за каквом сви чезнемо, а која је увек дар неба. Када се две особе препознају на први поглед и истог тренутка крену једна другој у сусрет, разлике се бришу, препреке не постоје, границе се прескачу; тај ход два срца која би да се слију у једно и да трајно остану једно у другом, то је цео свемир. Дања и Војин су архетипови мушког и женског принципа, показали су да лаж, пренемагање, претворност и дистанца не треба да постоје уколико су емоције јаке и чисте. Препустити се тренутку, узети од живота оно што је најбоље, повиновати се диктату неба и осетити титраје космичке енергије у свакој ћелији бића – то није само за привилеговане, већ за искрене, храбре и оне који негују поверење у живот. Ово двоје мојих јунака живело је свој тренутак свим чулима, схвативши да су се нашли у тачки пресека небеских сила, да им је дарована магија и да са захвалношћу треба да је приме без обзира на цену и последице. Рацио је човеку нанео више штете него што ће то срце икада учинити. Чак и кад потпуно одлепи.


Како да знамо када је нешто урезано у вечност?
У страху од пролазности посежамо за великим речима, бранимо се бескрајем и вечношћу. Сваку лепу успомену укивамо у оно што ће нас надживети и то нам спасава душе, та свест да претрајавамо, негде, некако… У готово све своје књиге уткала сам тајне шифре за своје потомке и верне читаоце; ако буду умели да их одгонетну, склопиће у целину крхотине једног бурног живота. Ако је „Крв у леду“ моја лична карта, а „Црвени ибис“ пасош, „Закон семена“ нека буде компас. Главни кормилари у овој пустоловини су Војин и Дања; они урезују дамаре своје душе у вечну књигу која исписује странице њихове љубави. Та љубав је помало тужна и трагична, али и испуњена сунцем. Ко полети у висине, па сунце макар и на трен додирне, заувек се претвара у светлост. Они су лучоноше. Сведоци да је могуће бити део свемира и да неке космичке силе кроз нас покушавају да стекну искуство љубави и страсти.  

Књига је изазвала велику пажњу читалаца, какви су Вам планови за наредни период?
У плану су биле промоције, сајамови књига, едукативна предавања у школама на тему мог претходног романа „Сведок“ који говори о верским сектама, али све се то одлаже за идућу годину када се надам да ће конци живота поново бити у нашим рукама и када ћемо моћи да се окренемо лепшим, ведријим и душекориснијим темама. Иако је „Закон семена“ већ побрао симпатије читалаца, још му је потребна моја помоћ да развије крила и вине се међу облаке. До тада, вредно радим на новом рукопису, овог пута на савременом трилеру у духу „Црвеног ибиса“ који ми је својевремено отворио и врата и прозоре у свет читалаца.

Извор:Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА