Најновије

ЗАШТО СЕ КРИВОКАПИЋ МОРА ИЗВИНИТИ ВУЧИЋУ? Српски деспот као регионална бабарога

Јер ако му се Кривокапић не извини, испашће да је сва та прича о српском деспоту као регионалној бабароги која самостално вуче конце у Црној Гори и БиХ, оно што и јесте – потпуна измишљотина. И да је Србија у једнако бедном колонијалном положају баш као и Црна Гора и БиХ

Здравко Кривокапић (Фото: Јутјуб)

Пише: Вук Бачановић, историчар

Здравко Кривокапић се, како каже Александар Вучић, мора извинити. Мора га замолити за опроштај. Добро, ништа другачије и не можемо очекивати од ријалити црног мага какав је предсједник Србије него да ће изигравати жртву клевете за истину која је јасна и дјеци у обданишту. Да је сукоб између њега и Ђукановића исфингиран на обострану корист.

Вучић, самокреирана бабарога

Никакво изненађење да Вучић захтјева доказе и тражи извињење за ремећење стварности коју слуђеној сиротињи сервира Ђукановићев и његов трећи пословни партнер – Беба Поповић. Јер ако му се Кривокапић не извини, испашће да је сва та прича о српском деспоту као регионалној бабароги која самостално вуче конце у Црној Гори и БиХ, оно што и јесте – потпуна измишљотина. И да је Србија у једнако биједном колонијалном положају баш као и Црна Гора и БиХ.

И да лидери свих наведних државица живе од расподјела посљедњих мрвица националног достојанства. Ђукановић још одавно, направивши од Црне Горе приватну постмодерну идентитетску лудницу, а Вучић који би кулминацију ријалити српског самопонижавања могао окончати рјешењем да се и Србија и Косову уједине у јединствену деспотију Трампију. У којој ће друштвена иницијација започињати уласком у лиценцирани Трампов ријалити за који ће се плаћати обавезна такса као данас за вађење родног листа и држављанства. У којем ће Трампов холограм на свакога коме је преостао трун разбора, интелигенције и достојанства урлати: “YОУ АРЕ ФИРЕД!”

Колективно извињење

Дакле, за шта се Кривокапић, заиста, мора извињавати? Врло мало људи је обратило пажњу на сљедеће Вучићеве ријечи: “За мене су важни они људи са којима имамо пријатељске и братске односе, а то су Андрија Мандић и Милан Кнежевић и верујемо да ће тако бити и са Милачићем, јер су то људи који не крију да припадају српском народу и зато ми имамо право легитимно да се боримо за остваривање њихових колективних и сваких других права.”

Кључна Вучићева синтагма коју је мало ко уочио јесте “остварење њихових колективних права”! Ђукановићеви плаћеници који га представљају као политичара досљедне грађанске и антифашистичке оријентације заборављају да је основа његове 30-годишње владавине управо манипулација колективним идентитетима, најприје усмјеравању Срба и Црногораца против мањина и других народа бивше Југославије, а затим, кад је то постало опортуно, Црногораца и осталих мањина против Срба.

Колективизирај поданике да би их лакше мучио

И ма колико Ђукановић пред изборе закукао да није претјерано добро да мањинске партије толико јачају, а предосјећајући издају етно-опротуниста из бошњачких и албанских странака које је сам створио, “колективна права” Срба је управо оно што му је увијек било највише потребно и што му највише погодује.

Јер “колективна права Срба” значе да су Срби прихватили да су само један од народа у Црној Гори, или још горе све малобројнија национална мањина преко које ће београдски деспот и подгорички господар пребијати кусуре, а не народ утемељитељ Црне Горе и једно те исто што и национални Црногорци, без обзира на ситне идентитетске размирице. Као и у односу на “друге”.

Још горе, “колективна права” значи увођење на мала врата онога што се у БиХ назива “консоцијација”, а што је понајвише ограничило и физички и ментално омеђило ње народе. Управо због тога се Кривокапић мора извињавати. Јер је, скупа са Дританом Абазовићем начео чудовишну идеолошку конструкцију да сви у бившој Југославији, укључујући ту и несловенске етничке групе не можемо бити исти политички народ, него ћемо, позивајући се на сва могућа “колективна права” кренути у разграничења “историјских покрајина” да бисмо завршили у разграничењима градова, улица, школа, а у коначници на стратиштима и масовним гробницама.

Радост злочињења

Кривокапић се мора извинити јер је својим договором са Абазовићем учинио више на помирењу и зближавању Срба и Албанаца, а тиме и православних и муслимана на Балкану, него све иностране невладине организације, псеудољевичарска празнословљења, преговори од Брисела до Вашингтона и сви Вучићеви ријалитији у којима он, наравно, мора бити вјечни медијатор и вјечни анђео помиритељ у сукобима које сам изазива и одржава. Кривокапић се мора извинити јер је један искрен загрљај са Абазовићем у прах и пепео меље сва неискрена кревељења заштитника “колективних права”.

Кривокапић је, чини се и бескрајно наиван човјек када се надао да ће у звјерињаку којим је оркужен наћи искреног саговорника, чак толико и да је у прошлости знао западати у свакаква лоша друштва, углавном властитих коалиционих партнера који би га ради “колективних права”, а заправо властитих “колективних феуда” радо стровалили у провалију.

Ако ни због чега другог, а оно због врло интелигентног одговора на питање да ли ће се извинити Вучићу: “Нисам имао злу намеру, већ само свједочио да су се Вучић и Ðукановић сретали и да су то били радосни сусрети… Зашто нису ту радост пренели на две државе?” Зашто? Па зато што им то није посао.

Када ће бити формирана влада Србије, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Вијести

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА