Бугарска влада тражи да пре почетка преговора Северна Македонија призна повезаност бугарског и македонског језика и измени неке интерпретације историје.
Дипломатски извори у Бриселу наводе да представници Бугарске захтевају да у међународној употреби не може бити назив македонски језик, већ само "званични језик Републике Северне Македоније". Друга опција је да се назив македонски језик користи са звездицом и објашњењем у фусноти "у складу са уставом Републике Северне Македоније".
Софија тражи и да се по моделу преговора Србије и ЕУ, и за Северну Македонију уведе посебно преговарачко поглавље 35, које би пратило примену Преспанског споразума са Грчком и споразума о добросуседским односима са Бугарском из 2017. године.
Од бугарских политичара чују се и захтеви да се у Северној Македонији престане са слављењем Гоце Делчева, који се сматра искључиво бугарском историјском личношћу, и 11. октобра као Дана устанка у Другом светском рату.
Македонски језик вештачки прогласиле комунистичке власти
У документу који је Бугарска доставила земљама чланицама у Бриселу, у који је РТС имао увид, тврди се да је македонски национални идентитет плод етничког "инжењеринга" бивше Југославије, а да су македонски језик вештачки прогласиле комунистичке власти 1944. године.
"Иако се после Првог светског рата словенско становништво на географском простору Македоније изјашњавало као бугарско, Београд је између два светска рата покушао да искорени бугарски идентитет наметањем новог 'јужносрпског' идентитета. Како овај покушај није успео, након Другог светског рата југословенски комунистички вођа Јосип Броз Тито прибегао је стварању још једног новог идентитета, овај пут 'македонског', у тадашњој Социјалистичкој Републици Македонији", наводи се у документу који европским дипломатама треба да објасни историјску позадину бугарског става.
Министри европских послова ЕУ требало би да на састанку 10. новембра усвоје преговарачки оквир за преговоре са Северном Македонијом и тако омогуће одржавање прве међувладине конференције у децембру, чиме би и званично почели преговори о чланству.
Бугарска, међутим, све отвореније најављује да са тим неће моћи да се сложи.
"Ако се обистине најаве да ће Софија ставити вето на почетак преговора Северне Македоније и ЕУ, то ће свакако значити озбиљно погоршање односа ове две земље, али уједно и нову кризу политике проширења, у тренутку када Немачка као председавајућа ЕУ жели да пошаље јасан сигнал да се она наставља", сматра Борјан Јовановски, уредник Телевизије 21 из Скопља.
Била би то нова ситуација у којој Северна Македонија због билатералног спора са једним суседом не би могла да напредује, упркос ставу Европске комисије и свих других земаља чланица да је испунила потребне услове, наводи Јовановски.
Хоће ли бити блокирани и преговори Албаније са ЕУ
Бугарски став о Северној Македонији могао би да блокира индиректно и преговоре Албаније са ЕУ, јер многе земље чланице Скопље и Тирану посматрају као један "пакет" и мало је вероватно да ће се сложити да дају зелено светло само за Тирану, ако Скопље остане блокирано.
Бугарски новинар Николај Крастев сматра да ће Софија потенцијално имати проблем да свој став објасни партнерима у Тирани и у другим земљама чланицама. Узрок за овакву радикалну позицију Софије Крастев види у утицају министра одбране Контантина Каракачанова, лидера бугарске националстичке партије ВМРО, без које Влада премијера Борисова нема већину у парламенту.
"Каракачанов верује да је сада прилика да се од Скопља траже неке промене везане за језик којим говоре наше комшије. Он хоће да Северна Македонија званично призна да је њихов језик везан за западнобугарски говор са краја 19. века. Други захтев је да се из уџбеника избаци да је Бугарска у Другом светском рату била фашистичка земља која је окупирала Македонију, јер је окупатор била немачка војска", објашњава Крастев.
Борјан Јовановски сматра да бугарске захтеве у Северној Македонији "више нико не може да разуме" и да дебату о историји треба препустити мешовитој комисији историчара која је установљена споразумом две земље из 2017. године.
"Бугарски посланик у европском парламенту Андреј Ковачев оспорава право да обележавамо 11. октобар. То је дан који се у Северној Македонији слави као почетак борбе против фашизма и оснивања антифашистичког покрета. Ако почнемо да улазимо у тај тип детаља, да ли је спорно наше слављење антифашизма, једне од фундаменталних вредности европских, онда немамо где даље, немамо простор за било какву дискусију", каже Јовановски.
Немачка би могла да помогне
Простора са дипломатију ипак има, али не и превише времена. Николај Крастев верује да би Немачка, као председавајућа ЕУ, могла да помогне у проналажењу решења.
"Немачка би могла да окупи оба лидера, премијера Бугарске и Северне Македоније Борисова и Заева, и утиче да се они тада договоре и да потпису неки докуменат којим ће се превазићи ова ситуација", сматра Крастев.
Борјан Јовановски каже да Влада у Северној Македонији за сада не подиже тензију у јавности због спора са Бугарском, али да уједно и припрема јавно мњење да преговора са ЕУ можда неће бити.
Ако 10. новембра, према најавама, Бугарска заиста блокира преговоре Северне Македоније, аналитичари оцењују да ће то значајно утицати и на пад подршке европским интеграцијама у земљи, услед замора због континуираног испуњавања услова који нису обавезно део европских стандарда и закона – о чему би требало да је реч у преговорима о чланству у ЕУ.
Коме је митрополит Амфилохије оставио опроштајно писмо, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТС
