Господине Радуловићу, због чега сте као прву земљу коју ћете посетити у својству министра спољних послова изабрали баш Немачку?
Мислим да постоје многи разлози због којих би Немачка требало за сваког новог министра спољних послова неке земље западног Балкана да буде земља коју прву посећује. То је земља која снажно подупире процесе проширења Европске уније. Код сваког таласа проширења до сада, Немачка је одиграла улогу промотера нових чланица. Зато, упркос пандемији, нисам размишљао ни тренутка када сам добио позив немачког министра спољних послова Хаика Маса.
Посетом Немачкој мислим да шаљем и јасан сигнал у којем смеру желимо да иде наша земља, а то је наравно пуноправно чланство у Европској унији. Ово је и прилика да се захвалимо Немачкој на подршци коју нам пружа на путу у Европску унију, али и на подршци новој црногорској влади у њеном настојању спровођења реформи.
Но морам да напоменем да је мој план у догледно време, с обзиром на то да су наш главни спољнополитички циљ европске интеграције, да посетим и друге кључне земље Европске уније.
Да ли током разговора с министром Масом очекујете нека неугодна питања које се тичу најновијег развоја догађаја у Црној Гори?
Верујем да се налазимо у сред процеса који није баш свакидашњи. Црна Гора је након тридесет година променила власт, можда би се могло рећи и након 70 година. Ова влада је на власти тек неких четири-пет недеља и мислим да смо за ово кратко време урадили много. Ако смо и могли да урадимо нешто боље и другачије, ова влада има демократских капацитета да саслуша све оне који желе да допринесу побољшању. А министар Мас, као представник земље пријатеља и партнера, па могу рећи и узора, више је него позван да упути све сугестије и критике на том плану.
Мислите ли да ће неслагање нове црногорске владе и председника Мила Ђукановића дугорочно да кочи рад владе и да узрокује нестабилност у земљи?
Након догађаја из фебруара прошле године постало је јасно да председник Ђукановић неће помоћи транзицији власти и још увек на сваком кораку покушава да је опструира. Али нова црногорска влада не подржава тактику укопавања у ровове и бескрајне игре моћи. Зато су председник и потпредседник владе, Кривокапић и Абазовић, као и председник парламента Бечић, упутили председнику позив за отворене разговоре о кохабитацији. Не из слабости, него зато што се осећају одговорним за своју земљу.
Ја се надам да ће председник Ђукановић одустати од било каквих планова даљег опструирања рада владе, што би могло да доведе до протеста и евентуално дестабилизације.
Утиче ли та динамика на унутрашњеполитичком плану и на односе са суседима, посебно са Србијом?
Ми имамо „доктрину нултог проблема“ са свим суседима у региону који, као регион, можда и није најзахвалнији за промовисање такве доктрине. Црна Гора, иако није снажна економски или војно, ипак својим примером жели да утиче на односе у региону. То се односи и на Србију с којом желимо да имамо најбоље односе засноване на принципу две независне земље, међусобном поштовању и засноване на принципу немешања у унутрашње ствари. И што је можда још важније, да имамо односе засноване на нивоу система, дакле да без обзира на то ко је на власти, чак и ако се владајући не слажу по свим питањима, буду блиске и сарађују.
И у том смислу бих хтео да кажем да нова влада у потпуности жели да ресетује односе са Србијом и да крене испочетка. И ја сам зато већ на самом почетку упутио позив министру спољних послова Србије Николи Селаковићу да дође у Подгорицу, а исто је и премијер Кривокапић учинио позвавши српску премијерку Ану Брнабић да дође у Црну Гору крајем овог месеца. Мислим да су то неки знаци пријатељства које Црна Гора као добар сусед пружа према Србији.
Овом приликом најављујем и да нам у посету за недељу дана долази македонски министар спољних послова Бујар Османи.
Као главни циљ наводите пуноправно чланство у Европској унији. Но ЕУ је тренутно далеко од новог проширења. Све се чешће земљама западног Балкана нуде алтернативе пуноправном чланству,попут уласка у Европски економски простор (ЕЕУ). Дакле економско чланство без политичке партиципације. Како Црна Гора гледа на таква гласна размишљања?
За нас је Европска унија много више од економије, много више од високих плата и трговине. За нас је Европска унија идеја. А идеју не можете да дискредитујете новцем. Вера у ту идеју у Црној Гори је велика и мислим да ће још додатно расти. Ми не одбијамо ништа а приори, али економски простор је за нас нешто што ми већ имамо кроз многе билатералне уговоре. Некакво вечно чекање могло би да умањи веру у ту европску идеју код наших грађана.
Чланство у Европској унији подразумева и решавање темељних проблема у земљама на западном Балкану које теже пуноправном чланству. Где, по Вама, леже главни проблеми у том делу Европе?
Ми наше међусобне проблеме морамо да решавамо и без притиска Европске уније и то сталним дијалогом. Када говоримо о конкретним државама, мислим да бисмо у наступајућем периоду требало да се фокусирамо на Босну и Херцеговину. Сви ми у региону требало би да помогнемо Босни и Херцеговини да постане што функционалнија и да ухвати корак с другим државама када је реч о евроинтеграцији. За то је потребан регионални приступ, али и присуство Европске уније.
Сматрате ли да би требало задржати институцију Канцеларије високог представника за Босну и Херцеговину?
Постоје јасна правила о томе када би та институција требало да престане са радом. Када Босна и Херцеговина испуни те критеријуме и постане функционална држава у пуном смислу тог појма, онда би требало и да дође до краја тог мандата. Али у овом тренутку то још увек није случај.
Која је позадина Вучићеве посете Хиландару. сазнајте ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
