"Остаје проблем то што је реч о земљама које су структурно прилично слабе земље, док су истовремено оптерећене бројним проблемима. Пре свега још нису оспособљене да правилно примене законодавство ЕУ, док напредовање у том смеру иде изузетно споро", рекао је Лене за Глас Америке.
Неке од ових земаља, а Србија је карактеристичан случај, на врху имају националистичке политичаре који типично исказују приврженост перспективи ЕУ, али нису искрени у томе, јер ако би се Србија заиста придружила Европској унији, за такве званичнике више не би било места, оценио је он.
Поводом дијалога између Србије и Косова, Лене истиче политичку нестабилност у Приштини - од подизања оптужнице за ратне злочине против бившег председника Хашима Тачија до још једних избора у фебруару, што знатно утиче и на ток преговора између две стране.
Лене се слаже да је председник Србије Александар Вучић спреман за договор, међутим,"његов територијални захтев за постизање коначног споразума остаје неприхватљив за неке чланице европског блока", стога Лене не очекује решење косовског питања у овој години.
Лене додатни узрок успоравања процеса у односу на почетни темпо интеграције објашњава далеко мањим стратешким значајем Југоисточне Европе у поређењу са Источном и Централном Европом, које су интегрисане током раних 2000-тих.
То се није поновило са Балканом, јер регион није толико важан. Обећања су дата и нико не каже да обећања неће бити испуњена. Али, са европске стране нема довољно притиска, док на балканској страни постоји амбивалентност и недовољна одлучност. Нико није баш жељан да то прогура пуном снагом, каже Лене.
Шта се крије у позадини Вучићеве посете Хиландару, сазнајте ОВДЕ.
Извор: ФоНет
