Најновије

НЕЗАУСТАВЉИВА СИЛА: Јединствен систем управљања троструко убрзао операције руске војске!

Команда Западног војног округа оружаних снага Русије саопштила је о одржавању првих мрежноцентричних вежби уз учешће самоходне хаубице „Мтса-С-М2“. Током маневра војска је користила јединствени тактички систем управљања (ЈТСУ) који омогућава свим учесницима у операцији да делују у уједињеној информационој мрежи.

Руска војска. (Фото: mil.ru)

Систем координира обавештајне, навигационе и комуникационе податке, омогућавајући три пута брже доношење одлука и деловање трупа у борби. ЈТСУ се примењује у оквиру мрежноцентричног војног концепта, према којем би војска требало да делује као јединствени интегрисани систем. Према мишљењу стручњака, успешна примена овог приступа значајно ће повећати ефикасност оружаних снага.  

Опрема за јединствен систем управљања из Вороњежа

Опрему јединственог тактичког система управљања (ЈТСУ) је развио вороњежски концерт „Сазвежђе“, који је део холдинга „Роселектроника“ државне корпорације „Ростех“.  

Државни уговор за испоруку ЈТСУ опреме руској војсци потписан је у децембру 2018. године. Заменик министра одбране Русије Алексеј Криворучко је тада истакао да министарство раније није потписивало уговоре о куповини таквих система. 

Рад на ЈТСУ је започет крајем ‘90-их као део комплексног програма. Концепт јединственог система управљања одобрио је председник Русије 2000. године. 

Сада ЈТСУ садржи подсистеме који контролишу системе електронског ратовања, ПВО, инжењерску и логистичку подршку, а такође комбинују различите врсте комуникације у информациону мрежу. 

На сајту компаније-произвођача се истиче да систем који је саставни део ЈТСУ омогућава да се обезбеди доследност употребе борбеног наоружања, система и средстава за борбено управљање, извиђање, навигације и комуникације у променљивој оперативној и тактичкој ситуацији. Поред тога, употреба јединственог система управљања омогућава скраћивање циклуса управљања за три пута. Циклус управљања је време потребно за команду да донесе одлуку о одређеној борбеној мисији и припреми трупе за њену реализацију. 

Произвођач наводи да захваљујући увођењу система, циклус управљања оружјем такође се смањује за три пута, а прикупљање података о ситуацији и њено мапирање врше се за само десет минута. 

Војни стручњак Јуриј Кнутов објаснио је за РТ да систем обједињује све учеснике борбе. 

„На пример, беспилотна летелица, сателит или авион за рано упозоравање проналазе циљ и постављају њене координате на тактичку мрежу, након чега те информације прелазе на оружје за уништавање — а оно циља у аутоматском режиму на жељене координате. А након тога систем тражи дозволу командира за уништавање циља“, објаснио је стручњак. 

Према речима војног стручњака, пензионисаног пуковника Виктора Литовкина, све информације које је прикупила обавештајна служба иду у мрежоцентричну мрежу, након чега се доноси одлука на основу многих података. 

„Ово је врло сложен систем који изгледа као да много рачунара директно на бојном пољу прерачунава све податке и могућности. Систем се ствара већ дуго времена и дорађиван је и коригован више пута. Не може се рећи да је ово револуција у војној сфери, али је пут ка њој“, објаснио је стручњак за РТ. 

Раније је заменик начелника Генералштаба копнене војске за комуникацију Александар Галгаш истакао да сада ЈТСУ комбинује функције управљања, обавештајног рада, комуникације, електронског ратовања, навигације и идентификације и омогућава ефикасно управљање тактичким војним формацијама. Такви системи у пракси примењују мрежноцентрични концепт ратовања. 

Раније, 2015. године, најновија руска оклопна возила су била опремљена сличном опремом, укључујући и тенк на платформи „Армата“, оклопне транспортере на бази „Кургањец 25“, оклопни транспортер „Бумеранг“ и оклопно возило „Тајфун“. 

Мрежецентризам у центру пажње

Развој војних аутоматских система управљања (АСУ) започеле су водеће светске силе у прошлом веку. На пример, совјетска војска је користила систем „Маневар“ који је помогао у управљању тактичких трупа (пук, дивизија). Сједињене Државе су отишле корак даље и изложиле концепт који је подразумевао стварање новог типа војске. 

Пентагон је након тога чак покренуо програм „Борбени систем будућности“ (Future Combat Systems). Радило се о стварању читавог комплекса система који су обједињени на глобалном нивоу. Све компоненте система требало је да буду повезане јединственом мрежом чији ће сваки део примати све потребне информације у реалном времену. Али програм није завршен успешно, упркос огромним буџетским приливима, и затворен је 2009. године. Овај пројекат је био један од покушаја да се у пракси примени концепт мрежноцентричне војске. 

Сам појам „мрежецентризам“ први пут се појавио у ИТ индустрији и пренет је на војну сферу на предлог америчког вице адмирала Артура Цебровског и стручњака Министарства одбране САД Џона Гарстки деведесетих година. 

Истовремено, маршал СССР-а Николај Огарков изнео је саму идеју комбиновања способности обавештајних средстава, аутоматизације управљања и борбеног уништавања још средином ‘80-их. 

Хоризонтална и вертикална интеграција

Савремени концепт мрежноцентричног ратовања не подразумева само вертикалну, већ и хоризонталну интеграцију свих учесника у операцији. У овом случају говоримо о промени тактике и повећању улоге размене информација између борбених јединица. 

Убрзавање размене информација у војсци постало је посебно актуелно у вези са ширењем високопрецизног оружја, попут крстарећих ракета, и све већом улогом свемирских средстава. Претпоставља се да у првим фазама савремених ратова кључни значај неће имати напредовање копнених снага, већ извођење муњевитих високопрецизних удара на непријатеља. Под овим условима, брзина и синхронизација управљања ће играти посебну улогу у успеху операције. 

„Коришћење мрежноцентричног модела ратовања брзо ће сузбити огроман број непријатељских циљева. Међутим, у пракси то још увек није примењено, само на вежбама“, истакао је Виктор Литовкин.  

Сличну тачку гледишта има Јуриј Кнутов. Према речима стручњака, межноцентрични модел подразумева брже и прецизније уништавање циљева него што је то случај код традиционалног приступа.  

Као што је раније истицао научни директор руског концерна „Сазвежђе“ Василиј Борисов, успех у оквиру мрежноцентричног приступа се постиже захваљујући супериорности у информационим могућностима и обједињавању расутих војних формација у јединствену комуникациону мрежу. 

Карике једног ланца

Према речима стручњака, данас постоји јасна тенденција да се многе операције које се одвијају у борбеним условима преносе са човека на рачунар и, вероватно, на вештачку интелигенцију. Исто мишљење има и Виктор Литовкин.

„Наравно, коначну одлуку и даље доноси човек, а машина нуди само опције за деловање. Сада руско руководство настоји да у руску војску уведе мрежноцентрични модел. За ово је важно да све карике у тактичком ланцу, наоружању и опреми буду на највишем нивоу“, појаснио је он. 

Према речима Јурија Кнутова, за примену мрежноцентричног приступа важно је да развој рачунарских технологија буде на највишем нивоу.

„Русија има дугогодишњу школу аутоматизованих система управљања, али не на дигиталним, већ на аналогним медијима. Први аналогни систем управљања ’Ваздух 1‘ створен је давне 1961. године и постојао је у снагама ПВО, а до 1965. године већ је створена телекомуникациона опрема ’Лазур‘ која је омогућавала летелици да циља циљ у аутоматском режиму. Осамдесетих година 20. века у војсци се налазила нова тактичка карика ’Маневар‘. Али време не стоји у месту, тако да се данас ове традиције успешно настављају у облику нових система управљања“, закључио је стручњак. 

Ко донира највише новца за САНУ? Више о томе ОВДЕ.

Извор: rs.sputniknews. com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube