Према његовим речима, амбасадори Квинте су интензивним лобирањем код свих чланова Владе покушавали да обезбеде сагласност за хапшење Милошевића јер им је то било важно за легитимизацију своје политике према региону и "незаконите агресије НАТО на нашу земљу".
Човић наводи да хапшење Милошевића није била преломна тачка сукоба Ђинђића и Коштунице, већ да је то било његово изручење Хагу, 28. јуна 2001.
- Коштуница се чврсто држао принципа да нашим држављанима не треба да се суди у Хагу, већ пред домаћим судовима. То је и остала главна тачка његовог размимоилажења са Ђинђићем све време њихове кохабитације. Коштуница је инсистирао да сарадња са Хагом мора да се уреди посебним законом и да сва изручења морају да буду на добровољној основи - подсетио је Човић.
Додао је да је листа оптужених Срба била сваким даном све дужа, а притисци и уцене са Запада у вези са испоручивањем оптужених све снажнији.
Како је оценио, испоставило се да питисци Запада нису вршени с прокламованим цљем регионалног помирења, већ с циљем "легитимизације незаконитих акција западних сила које су кулминирале агресијом НАТО".
- То је продубљивало поделе и у нашем друштву и у самој власти, дестабилизовало нашу земљу и, на жалост, довело и до трагичних последица, али то је, изгледа, тада било мање важно нашим западним пријатељима него да постигну циљеве које су зацртали - закључио је Човић.
Русија се враћа у преговоре о Косову! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
