Пекинг из корена мења командни састав својих оружаних снага. Спекулише се да ће без функција остати око 50 високих официра, од чега - 18 генерала. Последњих година Кина плански ствара компактније и професионалније оружане снаге. Како истичу стручњаци, нови изглед кинеске армије требало би да охлади антикинески жар у Белој кући и Пентагону. Међутим, колико је Пекинг данас спреман да се такмичи са Вашингтоном у војној сфери? Одстрањивање командног кадра из армијског руководства везано је, пре свега, за њихове године, наводи лист "Саут Чајна Мморнинг" позивајући се на своје изворе. Конкретно, према информацијама листа, у пензију ће отићи заменик начелника Генералштаба Народносолободилачке армије Кине (НОАК) адмирал Сун Ђиангуо. Руководство Кине, по свему судећи, смењује "ветеране" са функција у циљу подмлађивања командног кадра. Генерални секретар ЦК Комунистичке партије Кине Си Ђинпинг настоји да оптимизује састав оружаних снага и повећа борбену моћ помоћу нових технологија које ће се користити у војне сврхе. Кинески лидер у 13. петолетки (2016-2020. године) очекује незабележени напредак у војном развоју своје земље. До краја 2017. године Пекинг би требало да смањи број припадника армије за 300 хиљада људи. Међутим, то смањивање неће се односити на саме војнике. У сваком случају, кинеска армија ће и у 2018. остати најбројнија на свету, смањивши број својих припадника на два милиона. Према информацијама портала Глобал Фајерпауер, почетком 2017. године НОАК је на располагању имао 2 милиона и 335 хиљада "бајонета" и приближно исти број "активних резервиста". Ради поређења: армија Индије броји милион и 325 хиљада људи, САД - 1,4 милиона, а Русије - 766 хиљада. Међутим, у Кини живи више од милијарду и 350 милиона људи, а удео војника у структури становништва није већи од 0,4 одсто. Огроман број становника омогућује да се за војску бирају физички најјачи и интелектуално најразвијенији грађани. Главном ударном снагом НОАК сматрају се тенковске и механизоване дивизије и бригаде. Ти састави су формирани релативно недавно, због чега је у њима висок удео модерног наоружања. Нивоу тенковских јединица крупним корацима приближавају се артиљеријске и ваздухопловне бригаде и пукови, као и јединице противваздушне одбране. Модернизацију армије обезбеђује сопствена војна индустрија, која је способна да производи наоружање практично било које класе, укључујући високотехнолошко. Војна индустрија Кине током последњих тридесетак година прошла је пут од копирања западне и совјетске технике до успешне синтезе страних технологија и производње оригиналних модела. Кина је данас на прагу технолошке револуције, која омогућава развој оружја за такозвани мрежоцентрични рат (борбена моћ у комбинацији са информатизацијом). Судећи по набавкама из иностранства, слабе тачке кинеске војне индустрије су производња хеликоптера и ПВО. У копненој компоненти Кини нема равних, упркос великом уделу застарелог наоружања, које је још увек у употреби у оружаним снагама. Кина може да се похвали најјачим тенковским (8-12 хиљада) и артиљеријским снагама (до 30 хиљада различитих оруђа) на свету. Џиновски корак напред направила је Ратна морнарица Кине, која се претворила од приобалне "комарац-морнарице" у моћну "песницу" оријентисану на успостављање доминације у Тихом океану. Пекинг је деведесетих година прошлог века поринуо неколико класа модерних подморница, разарача, фрегата и корвета. Радикално је модернизована морнаричка авијација, поставши друга на свету после америчке. Кина је 2012. добила први носач авиона "Лиаонинг" - недовршену совјетску крстарицу-носач авиона "Варјаг", који је купљен од Украјине за 25 милиона долара. Више о Лаионингу можете погледати ОВДЕ. За само три године, до 2020, кинеска Ратна морнарица би требало да добије и неколико носача авиона сопствене производње. Више о изградњи флоте носача авиона у Кини прочитајте ОВДЕ. Растућа флота Кине је главна сметња Сједињеним Државама у Азијско-пацифичком региону. Између осталог, Кина претендује на архипелаг Спратли, који је богат нафтом, и има негативан став према америчком војном присуству, које је изузетно велико на Јапанским острвима, у Јужној Кореји и до недавно на Филипинима. Пекинг демонстрира Вашингтону да је газда на просторима Јужног Кинеског мора. Кинески спасилачки брод АСР-510 је 15. децембра 2016. године пред очима америчких морнара запленио подводни дрон који је припадао истраживачком броду. Инцидент се догодио у неутралним водама и убрзо је решен преко дипломатских канала. Више о овом инциденту прочитајте ОВДЕ. Председник САД Доналд Трамп је уздржано одреаговао на ту „враголију“, иако доживљава Кину као велику силу која представља војну и економску претњу. Из многобројних изјава републиканца може се извући закључак да ће на списку опонената нове администрације Беле куће Пекинг бити на првом месту. Није случајно што је Трамп поставио задатак да се број бродова Ратне морнарице САД повећа са 272 на 350 до 2030. године. Одлазећи председник Барак Обама држао је супротан курс, смањујући финансирање Ратне морнарице и практично преполовивши број пловила. "Преокрет" у одбрамбеној политици, на којем инсистира Трамп, јасно указује на промену геополитичких оријентира. Професор московске Академије војних наука Вадим Козјуљин истиче да Кина гради подводни Кинески зид: "У Јужном кинеском мору ће бити створен невидљиви зид који аутономно функционише - систем за надгледање са сензорима који региструју све, свако кретање. Под водом ће бити створене станице у којима ће се, углавном аутоматски, пунити, али и достављати податке, подводни дронови".
Стратешки интерес Кине је излазак из Јужног Кинеског мора, контролисање острва и залива који би могли да буду затворени за њу у случају критичне ситуације са америчком флотом. "Ове амбиције Пекинга воде веома оштром сукобу са интересима САД. Наравно, иза леђа Вашингтона су кинески суседи, који данас не ризикују да се супротставе Пекингу. Кина разуме да ће у конфронтацији са тим блоком бити сама и спремна је на то", сматра Козјуљин. Овај стручњак истиче да су приступи САД-а и Кине проблему Јужног кинеског мора дијаметрално супротни. "Кина поседује нуклеарно оружје, Кина - то су растућа војна моћ, нове технологије и велика улагања у војна истраживања. Кина је данас реално конкурент САД. Не треба заборавити да су и владајуће идеологије у тим државама антагонистичке", нагласио је Козјуљин. Магистар историјских наука и војни стручњак Вадим Соловјов сматра да не треба прецењивати ризик од ескалације војно-политичке конфронтације САД и Кине. "Трамп ће морати да решава много унутрашњих проблема, уместо да расипа ресурсе на обуздавање Кине. Упркос прилично оштрој реторици новог председника, стварност је таква да Вашингтон де факто мора да се помири са приматом Кине барем у Јужном Кинеском мору". Извор: fakti.org
