Најновије

Колико Србију кошта загађење ваздуха?

Са економског становишта не постоје анализе које би показале трошак буџета за санирање вишегодишњег континуираног прекомерног загађења ваздуха. Према речима Миленка Јовановића из Националне еколошке асоцијације (НЕА), у свету су вршене анализе које су показале да трошак смањења нивоа аерозагађења не превазилази трошкове лечења болести узрокованих овим фактором, изгубљене радне дане и на крају превремене смрти.

Загађење (Илустрација: Pixabay)

Он истиче да Србија није изузетак и да методологија Светске здравствене организације (СЗО) на основу концентрација најопаснијег полутанта ПМ 2.5 процењује да више од 14.000 људи у Србији годишње превремено умре због тога.

- Дакле, нечињење државе да почне озбиљно да решава овај проблем Србију кошта толико смрти, десетине хиљада новооболелих, посебно деце, од најширег спектра болести, укључујући и проблеме у менталном развоју. Процена институција Европске уније је да загађење које емитује ТЕНТ-ЕПС Европу кошта око 4,4 милијарде евра и око 2.000 превремених смрти. То је превелика цена за неодговорност, незнање, неодговарајући кадар у области животне средине - оценио је у разговору за Бизнис.рс некадашњи начелник одељења за квалитет ваздуха у министарству за заштиту животне средине Миленко Јовановић.

Он каже да је оптимистичка процена да је у последњих 10 година од последица аерозагађења превремено преминуло 100.000 људи, а да је смањење тог броја за 10 одсто могуће само ако се промени агенда политичких партија, пише Бизнис.рс.

Србија прва по смртности у Европи

Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Црна Гора имају сличне проблеме, али је Србија прва у Европи по смртности од аерозагађења.

- Ни оне немају адекватну јавну политику, али такмичење у негативном контексту је необјашњиво. Улагања поменутих држава у конкретан процес управљања квалитетом ваздуха нису експлицитно доступна, посебно што подаци за Србију не постоје да би се упоређивали - нагласио је саговорник.

Јовановић је оценио да би једноставним искораком ка поштовању Устава Србије и важећих закона од стране оних који су једини позвани да их спроводе (државне институције) било могуће и поправљање тренутне ситуације.

- Парадоксално је да се држава веома озбиљно бави заштитом загађивача, а не грађана који је плаћају за то. Сви стручњаци и удружења забринутих и оштећених грађана не могу да преузму улогу државе, али могу наставити да подсећају да је негирање проблема (самим тим оправдава се нечињење) лоше по рејтинг власти. Прича о огромним средствима која су потребна да се у Србији ниво загађења ваздуха доведе на законски прописан ниво завршава се питањем шта је већи јавни интерес – заштита здравља или половина суме од 5,5 милијарди евра за метро у Београду - оценио је Јовановић, подсетивши на Еколошку резолуцију 22 коју је НЕА објавила крајем марта ове године.

Агенција за заштиту животне средине објавила је, како каже наш саговорник – са великим неоправданим закашњењем – Извештај о стању квалитета ваздуха за 2021. годину.

- У њему се види континуитет катастрофалног аерозагађења које покушава да се фингира оценом прве категорије у такозваним зонама, иако су све агломерације у трећој категорији. Нема измене у анализи коју је НЕА објавила 1. јануара ове године за исти период, само има, очекивано, још више градова са прекомерним нивоом аерозагађења, јер су пристигли резултати лабораторијских анализа ПМ честица и тешких метала у њима - објаснио је Јовановић.

Извор: Biznis.rs

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА