Подсјетимо, првостепеном пресудом функционери Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић и Милан Кнежевић осуђени су на по пет година затвора, док је возач тог политичког савеза Михаило Чађеновић, осуђен на годину и шест мјесеци, одлучио је тада Виши суд у Подгорици.
Годину дана касније Апелациони суд Црне Горе укинуо је првостепену пресуду јер су, како је саопштено из тог суда, у поступку њеног доношења и у самој пресуди почињене битне повреде одредби кривичног поступка.
Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић у разговору за портал Ин4С каже да је срамни процес за тзв. државни удар у директном телевизијском преносу приказао како режимске судије покушавају осудити оне које су баш они прогласили за учеснике онога што се није ни догодило.
Данас је годишњица од изрицања пресуде за монтирани државни удар. Како данас коментаришете један од најсрамних судских процеса у Црној Гори као и саму пресуду вијећа Сузане Мугоше?
„Државни удар“ је био сламка спаса Мила Ђукановића како би избјегао оно што га је сачекало 30. августа 2020. године. Сигурну побједу Демократског фронта и остатка опозиције, зауставиле су лажи и подметачине бивше власти, преко своје испоставе у Специјалном државном тужилаштву, на челу са Миливојем Катнићем. Тај се државни орган, практично, прогласио за четврту грану власти чији је главни задатак био очување позиције прошлог режима. СДТ је, фактички, легализовао лов на људе из Демократског фронта.
Срамни процес за тзв. државни удар је у директном телевизијском преносу приказао како режимске судије покушавају осудити оне које су баш они прогласили за учеснике онога што се није ни догодило. Многи невини људи су провели веома дуг период у затвору. Припадност судског вијећа ДПС-у, пристрасност у односу на учеснике процеса, повлашћен положај представника тужилаштва и осуђујућа пресуда, јасно су показали да демонтажа Ђукановићевог система треба да крене управо од правосуђа.
Какву одлуку очекујете након што је Апелациони суд вратио пресуду на поновно одлучивање?
Ми у Демократском фронту одлуку Апелационог суда сигурно нисмо дочекали у радости и задовољству. Узимајући у обзир да се другачије није ни могло поступити од самог почетка, осим одбацивања трагикомичне оптужнице Миливоја Катнића која је писана негдје у канцеларијама ДПС-а, ствари постају јасније. Можете мислити како је било породицама Андрије Мандића, Милана Кнежевића, Михаила Чађеновића и свих тих невино осуђених држављана Србије? Такву бруку у покушају тражења „великосрпских и панправославних терориста“ памтиће историја као једну од најсрамнијих.
Нас не изненађује ниједна одлука судства које је још под контролом ДПС-а. Оно што је сигурно, суочићемо се са свима онима који су учествовали у фарси званој „Државни удар“ и мораће грађанима Црне Горе да положе рачуне. Немамо никакве дилеме да трагови не завршавају Катнићем, Сашом Чађеновићем и судским вијећем, већ воде до предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Имамо довољно енергије да то истражимо и доведемо до краја.
Да ли након најављених измјена Тужилачких закона можете очекивати да ће правда побиједити у случају „државног“ удара?
Измјене тужилачких закона су неопходан услов за демонтажу Ђукановићевог система. Сматрам да смо као парламентарна већина могли још раније доћи до најбољих рјешења јер ми који живимо у Црној Гори најбољемо знамо шта је овој земљи потребно.
Међутим, забрињава активност одређених представника невладиног сектора и њихових политичких играча који оклијевају у обрачуну са претходним системом. Црна Гора не може кренути напријед у будућност, ако ће се пулени ДПС-а посматрати као пожељни кадрови реформског процеса у Црној Гори. Да ли је, рецимо, Миливоје Катнић прихватљив било коме у том смислу? Надам се да није.
Правда ће побиједити онда када правосуђе почне слободно да обавља своју дужност. Ми се, без обзира на рад институција, нећемо смирити док не буде одговарао свако ко је учествовао у монтажи лажног државног удара.
Кривокапић отвара питање границе са Хрватском, опширније ОВДЕ.
Извор: Ин4С
