Вративши се у детињство, Душан Ивковић испричао је причу о свом одрастању, породици и свему ономе што је обележило најраније године његовог живота. Већ тада се кош утиснуо у његов поглед на свет – испод прозора његове и братовљеве собе, у кући у којој су живели на Црвеном крсту, налазила се спомен-плоча Радивоју Кораћу, једном од најбољих европских кошаркаша шездесетих година прошлог века. Време од те године до година у којима ће постати један од најуспешнијих европских тренера обележили су велики изазови, постигнућа, успеси, али и све оно што је Душану Ивковићу било важно ван кошаркашког терена: породица, пријатељи, Београд, бузуки, као и симболи породичног грба: пчела, голуб и кош.
Оно што је упечатљиво јесте да се у свакој његовој причи препознаје доследност с којом је корачао кроз живот високо уздигнуте главе.
У другом делу књиге портрет Душана Ивковића досликали су његова породица и његови пријатељи. Они су речима испунили тишину која остаје после сваког одласка и тиме су нас уверили у то да велики људи настављају да живе и када последња пчела напусти њихова недра.
„За мене су одувек највећа мотивација били НЕУСПЕХ И ПОРАЗ. Много пута сам после пораза трпео салве критика, које су неретко биле и неукусне. Често су разноразни медији били пуни најгорих могућих речи о мом раду, али то је увек долазило после неких изненађујућих пораза, којих је код мене, срећом, било врло мало. Толико мало да бих једва могао и да их се сетим.
Најбољи лек за такве ствари био је рад.“
Александар Милетић је рођен 9. августа 1972. у Косовској Митровици. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Аутор је више књига, филмова и ТВ серијала инспирисаних спортом. По његовој књизи Џез баскет снимљен је играни филм "Бићемо прваци света" и документарни ТВ серијал "Пут до светских шампиона". Оснивач је и директор продуцентске куће Cinnesport. Колумниста је дневног листа "Политика".
Књигу посвећену Душану Ивковићу "Мој крст, моја прича" потражите на сајту vulkani.rs или у омиљеној књижари Вулкан
Извор: Правда
