Најновије

(ИНТЕРВЈУ) Слободан Владушић: Постоји тежња да се историјске истине мењају сходно садашњим политичким интересима!

Нови роман Слободана Владушића, историјски трилер „Омама“, тема је разговора с писцем који ће се одржати у четвртак 10. јуна од 18 сати у кафетерији Букмаркер у књижари Делфи СКЦ. У ишечкивању промоције, разговарали смо са аутором о роману, интересантним ликовима али и историјским дешавањима.

Фото: Лагуна

Зашто никада не треба копати до дна?
Реченица када почнеш да копаш, немој никада копати до дна, јесте заправо један ироничан савет за такозвани нормалан живот: ако се под ,,нормалним животом” сматра то да се човек никада ни по чему не истиче, нити напушта такозвану златну средину. Међутим, “Омама” почиње управо напуштањем таквог нормалног живота: један човек под именом Милутин Топаловић, Србин, радник у Берлину 1928. године, нестаје. Постоје јунаци којима се не копа, и њих нестанак тог човека не занима. Ради се безмало о целом саставу посланства Краљевине СХС у Берлину. Постоји међутим и Милош Црњански, аташе за културу који жели да,,ископа” истину о том несталам човеку, а постоји и један бивши пилот, Милош Веруловић, који му се придиружује. И када та два јунака почну да копају, онда они копају до краја, до дна: Веруловић зато што је болестан, а Црњански, зато што је Црњански. Тако они показују шта је роман и шта је књижевност: копање до дна. Без обзира на последице.


Како је изгледао Берлин 1928. године у ком се срећу јунаци Ваше књиге, међу којима Милош Црњански и Милош Веруловић?
Историјски гледано, Берлин је 1928. године највећи европски град, са 4,5 милиона становника. Истовремено, то је и европски град у коме се највише приметан утицај Америке, захваљући чињеници да је Америка у то време била највећи кредитор тадашње Вајмарске Немачке. Берлин је дакле, био прави Мегалополис, прави глобални град са свим консеквенцама – позитивним и негативним. У свом роману сам покушао да читаоцима предочим атмосферу тог града, држећи се идеје једног америчког социолога који је тврдио да град нису само улице и зграде, већ и посебно стање свести. Према томе, у “Омами” је подједнако дочарана сценографија града кроз описе улица, булевара,  кабареа, ресторана, кафана – али и стање свести различитих његових становника.  


Шта се крије иза нестанка Милутина Топаловића?
То је загонетка коју не бих желео унапред да откријем. Оно што могу да откријем јесте да много тога везаног за ту загонетку, није фикција.


Гроф Ментаглас сматра да је кривица за Велики рат на Србима, шта о томе мисле Ваши јунаци а шта Ви као аутор?
Гроф кога спомињете је постојао и он је заиста истрајно радио на томе да кривицу за Велики припише Србима, односно нама. Њега спомиње Црњански у Ембахадама а мени је тај гроф добро дошао да сугеришем једну мисао која је важна за атмосферу “Омаме”, а то је да рат у то време и даље траје. Бојно поље тог послератног рата није неки простор, већ свест људи. Неки јунаци су тога свесни, пре свега Црњански, а неки нису, не зато што су глупи, већ зато што су исувише уплашени од потенцијалног, будућег рата. Што се тиче кривице, јасно је, наравно, да Србија није крива за Велики рат, односно да су Аустроугарска и Немачка атентат на Франца Фердинанда употребили као повод за почетак рата. Узрок је њихова жеља за прерасподелом колонија и новом поделом моћи у Европи. Јасно је, исто тако, и то да постоји тежња да се историјске истине мењају сходно садашњим политичким интерисима. О томе је говорио још Орвел у свом роману 1984. Тамо постоји једна реченица која гласи отприлике овако: ко контролише прошлост, тај контролише будућност. То никада не треба заборавити. Укратко, историја није некорисно знање. Историја је или симбол слободе или метафора тамнице, што зависи од тога да ли сте се изборили за сопствену историју, или су вам је написали други. 


Бата Јовановић оптужио је Црњанског да је ратовао на супротној страни, због чега је Црњански био у стању да се побије с њим. Колико Вам је било тешко да балансирате између Бате и Црњанског?
Бата Јовановић је заправо Милан Јовановић Стоимировић, новинар и радикал: између два рата, поред боравка на месту аташеа за културу у Берлину у време Црњанског, био и директор новинска куће Авала као и начелник Публицистичког одељења Министарског савета Југославије до 27. марта, 1941. године, када су га пучисти отпустили. Углавном, нетрпељивост Бате Јовановића према Црњанском је историјска чињеница. Ја сам је у роману употребио из симболичких разлога – како бих нагласио усамљеност Црњанског између два рата. Дакле, није било тешко балансирати између та два јунака, будући да је њихов значај умногоме различит: Црњански је класик српске књижевности, а Бата Јовановић је фуснота у његовој биографији. У роману је опет Бата Јовановић само један од рефлектора који обасјава личност Црњанског, и донекле, симбол једног другачијег става према животу.


Да бисмо разумели причу, треба да будемо њени јунаци, на који сте начин Ви јунак Вашег романа?
Сваки писац је на неки начин јунак свог романа, као што је и сваки роман рентгенски снимак свог аутора: у роману се увек налази низ искустава, опажања, идеја, мисли аутора који су разбацани по целом роману као конфете на некој прослави. У случају “Омаме”, као што ће читалац приметити, цела прича је у ствари садржина свести аутора, која води до епилога. Тамо се и крије кључ разумевања романа.


Следи промоција у Београду, кога бисте позвали и коме бисте препоручили да прочита роман „Омама“?
Ја немам неку одређену публику за коју пишем. То није стицај околности, већ моја свесна одлука. Желим да пишем романе који су истовремено и брзи и дубоки. И сматрам да је спој дубине и комуникативности у једном роману могуће. Дакле, добродошли су сви који воле мој опус, или Милоша Црњанског, или Берлин, или су просто радознали. То важи и за потенцијалне читаоце Омаме. Уверен сам да ће се допасти различитим читаоцима, и биће ми драго ако збиља буде тако. 
 

Извор:Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА