Најновије

ОДАКЛЕ ОПЕТ ПАРЕ, КАД ЈЕ ЋУП БИО ПРАЗАН? Фискални савет изнео критику српских финансија

Када је крајем јуна, почетком јула прошле године председник Србије Александар Вучић поручио да пара нема и да је „ћуп празан“ када су почели да се јављају захтеви за другим пакетом помоћи привреди, пошто се установило да летње врућине ипак не могу ништа корона вирусу, да нема ништа од масовних излазака по кафићима и ресторанима нити од доласка страних туриста, многи стручњаци су се, оправдано, питали зашто је држава потрошила више од 600 милиона евра на акцију „100 евра“ за пунолетне грађане уместо да и дупло више да само најсиромашнијима, па још и да остане за евентуалну нову помоћ до краја године.

Одакле нам лова? (фото: Јутјуб)

Елем, осам, девет месеци касније – иста мета исто одстојање.

Држава опет даје паре свима пунолетнима и поставља се питање да ли ће опет крајем године, ако се криза настави, председник или неки министар да изјави како више нема пара за помоћ угроженим предузећима.

Наравно економска анализа одлуке о додели пара може само да се односи на економске аргументе, не улазећи у „неугодну коинциденцију“ како је описао професор Љубомир Маџар за Данас, околност да је прошле године по 100 евра исплаћено месец дана пред изборе, а да се овогодишњих 60 евра опет исплаћује пред изборе који треба да се одрже почетком следеће године.

Оно што је најважније и са чим се скоро све земље у свету боре је како држава да помогне привреди и грађанима, а да из здравствене кризе не ускочи у кризу јавног дуга. Према анализи Фискалног савета, уколико би се окренула фокусираној помоћи угроженима, а не свима редом, држава би могла да постигне овај ефекат задужујући се за 300 милиона уместо милијарду евра.

Они оцењују да ће, судећи према најавама, нови пакет помоћи бити неселективан што би представљало додатни, непланирани трошак за буџет у 2021. од скоро милијарду евра.

Нови пакет државне помоћи имаће неколико делова. Најважнији је исплата 60 евра (по 30 евра у мају и новембру) свим пунолетним грађанима и додатних 50 евра свим пензионерима.

„Оваква мера коштала би буџет око 450 милиона евра, од чега нешто преко 360 милиона евра за исплате по 60 евра и око 85 милиона евра за пензионере. Други елемент пакета је исплата половине минималаца предузетницима и запосленим у микро, малим и средњим предузећима која би коштала буџет око 450 милиона евра. Треће, најављена је додатна секторска помоћ делатностима попут туризма и путничког превоза што би у збиру могло коштати још око 50 милиона евра. Уз непосредни трошак за буџет у 2021. од око милијарду евра, најављује се и нови циклус гарантних шема за задуживање привреде који неће бити фискални трошак у 2021. већ у наредним годинама“, оцењује се у анализи Савета.

Они понављају да је исплата 100 евра свим пунолетним грађанима у 2020. била економски погрешна мера и да са сличним политикама не би требало наставити у 2021. години.

„Исплата 100 евра свим пунолетним грађанима у 2020. непотребно је задужила државу преко 600 милиона евра, а позитивни економски ефекти ове мере (очекивано) су изостали. Њен утицај на смањење неједнакости и сиромаштва у 2020. био је веома ограничен и једнократан, без приметног ефекта на повећање потрошње становника и подстицај привредном расту (буџетски приходи од ПДВ-а у 2020. су заправо подбацили). Очување животног стандарда материјално најрањивијих друштвених група јесте један од најважнијих задатака фискалне политике током кризе, али то се никако не спроводи на овакав начин. Ванредна помоћ становништву требало би да се усмерава само ка социјално угроженим групама – лицима која су због кризе остала без посла (издашније накнаде у случају незапослености), пензионерима са нижим примањима, студентима, корисницима неког вида социјалне помоћи и слично“, саветују у Фискалном савету уз коментар да су управо на овај начин помагале земље Централне и Источне Европе.

Не само да се може помоћи и буџету селективнијим мерама усмереним ка најугроженијим, већ према мишљењу Савета, могу се и одложити пројекти који нису приоритетни, попут набавки за сектор безбедности, изградње аеродрома у Требињу, субвенције итд.

Они истичу да је ново задуживање у 2021. поврх планираног дефицита од 1,5 милијарде евра неизбежно, али да би одговорна фискална политика могла да сведе додатно задуживање државе у 2021. на испод 300 милиона уместо милијарду евра.

„Ново задуживање државе услед најављеног пакета антикризних мера у 2021. је неизбежно, али селективна исплата државне помоћи предузећима и становништву могла би ограничити ове расходе на највише 500 милиона евра уместо 900 милиона евра што је уштеда од 400 милиона евра. Одлагањем пројеката који нису приоритетни могло би се уштедети око 300 милиона евра. То би уједно значило да би фискални дефицит у 2021. могао остати испод четири одсто БДП-а и поред исплате новог пакета помоћи, а јавни дуг би имао релативно умерен раст, незнатно преко нивоа од 60 одсто БДП-а. Оно на шта нарочито скрећемо пажњу је то да се због најављених нових антикризних мера никако не одустане од планираних улагања државе у инфраструктуру“, кажу у Савету.

И прошле године, гарантна шема од 2,5 милијарде евра, колико је банке требало да одобре кредита са гаранцијом државе (за коју је издвојено око 800 милиона евра) је представљена као део државне помоћи од укупно шест милијарди евра у 2020. години. Ово наравно није све новац који је држава потрошила, већ су ту урачунати и ефекти мораторијума на обавезе банкама, као и гарантна шема од 2,5 милијарде која у прошлој години државу није коштала скоро ништа. Слично је и са најновијим пакетом од укупно 2,5 милијарде евра од којих се милијарду односи на нову гарантну шему.

Како објашњавају у Фискалном савету „издавање државних гаранција за милијарду евра новог задужења привреде у 2021. години (500 милиона евра кроз постојећу шему и додатних 500 милиона евра кроз нову гарантну шему уз веће покриће државе) значи да уколико нека предузећа не буду могла у наредним годинама да врате ове кредите, држава се обавезује да ће банкама платити део тих трошкова. Колики ће тачно бити буџетски издаци за ово након 2021. немогуће је тренутно поуздано предвидети, али они ће бити реда величине неколико десетина милиона евра годишње чак и у случају да релативно мали број предузећа не буде у могућности да враћа кредите“, наводи се у анализи Савета.

Зашто је Вучић економска незналица, читајте ОВДЕ.

Извор: Данас

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА