Сједињене Државе су царство створено у ратовима, у којима се осамосталило, и прошло је кроз две светске катастрофе које су му омогућиле консолидацију.
Можда је “највећи сјај” америчко царство доживело 6. августа 1945. с бомбом тешком 4,4 тоне, од чега 64 килограма обогаћеног урана, која је бачена на Хирошиму и која је уништила све у радијусу од 3,6 километара, укључујући и 70. 000 људи који су избрисани са лица Земље. То је био историјски догађај који је Запад крстио именом лепе играчке: “Little Boy”.
Тада је, међу многим другим крвавим догађајима, дошла Кореја, па Вијетнам, Иран, Ирак, Авганистан… Америчка империјална машинерија није посебно пазила на људска права и међународно право, што у историјском контексту није ново, али представља Сједињене Државе у ситуацији у којој земља има толико слабости да пукотине почињу да прете колапсом.
Трговински рат са Кином
Америчке агресије и претње су се прошириле на преговоре између Кине и Сједињених Држава, што није само одраз карактера њиховог председника, већ растуће економске слабости Сједињених Држава и све већих потешкоћа у суочавању са успоном Кине као глобалне силе.
У последњих неколико сати Доналд Трамп је Пекингу запретио тоталним трговинским ратом, намећући царине на целокупни увоз и присиљавајући америчке компаније да напусте Кину ако буду наплаћивале царине за америчке производе. Последња у низу мера је забрана технологије Хуавеија у Сједињеним Државама.
Али царине на кинеску робу су заправо биле одговор на неуспехе у преговорима. Као што сви знају, они који у већини расправа највише вриште и имају најгоре манире су они с најмање снаге. Иритација и претње често откривају слабости, поготово када се такво понашање примети у преговорима о било којој теми.
Прети се ратом и европским колонијама
Сједињене Државе не само да се суочавају с Кином, него претње и напете односе имају и са Европом, са својим традиционалним савезницима које сматрају подређеним царству. Ове напетости трају већ неко време и не само да се не смањују, већ се повећавају. Један од разлога за неусклађеност односа је Иран.
Чини се да Американци желе рат, што је нормално с обзиром на то да је реч о војном царству чији је културни супстрат врло упитан. Али Евопљани нису за то.
Америчке ратне активности у северној Африци и на Блиском истоку, узроковале су превише проблема на Старом континенту да би Европа подржала тако неразуман чин као што је рат против Ирана. Дакле, дошли смо до тачке у којој америчка империјална машинерија ствара више штете него користи, чак и за своје колоније у којима “нуспродукти” америчких агресија Европу претварају у отровну целину.
Према томе, када је пре годину дана Доналд Трамп устао са преговарачког стола, за којим су такође седили Европљани и Иранци, Европа је рекла да јој је свега доста. Тада су Емануел Макрон и Ангела Меркел у неким историјским изјавама потврдили да је озбиљна грешка светску геополитику и спољне послове оставити у рукама Америке.
У том историјском признању Европа је признала да је била грешка што је постала модерни протекторат Сједињених Држава. Убрзо након тога, у јулу, на састанку НАТО пакта у Бриселу Доналд Трамп се окренуо Европљанима и затражио више средстава за одбрану.
Трампова жеља је да досегне минимум од 2 одсто и да постави средњорочни циљ од 4 одсто БДП-а војне потрошње. То значи више пореза за Европљане и више новца за метрополу и њене индустрије. Наравно, још више оружја за Европу са подељеним војскама која не зна шта би са њима.
Како би изашла из зачараног круга зависности, Европа је одлучила да искористи Брегзит, незадовољство са Американцима и прекид преговора с Ираном и тако промовише стварање европске војске и заједнички пројекат одбране. Та војска би омогућила Европи да се развије као ентитет који није амерички протекторат, а нацрт одбрамбеног пројекта би омогућио индустријску независност у подручју оружја коју земље Европе данас немају.
Хоће ли то бити федерација, класична држава или псеудодржава коју је ујединила Немачка, то треба видети. Али овај пројекат прети америчком царству, које је то препознало као предстојећи колапс и Европској комисији послало писмо у ком стоји како земље ЕУ не смеју да граде војне структуре и војно-индустријски комплекс који би био независан од америчког.
Америчке претње Европи
Заменица америчког министра одбране Елен Лорд је 1. маја упутила писмо високој представници за спољну политику Европске уније Федерики Могерини и Јуркију Катајнену, потпредседнику Европске комисије, у ком прети политичким и комерцијалним одмаздама ако се Европа усуди да створи властиту војску и заједничке војне одбрамбене пројекте. За САД су посебно проблематични војни и пројекти оружја за које ЕУ тврди да интелектуално власништво припада Старом континенту.
Европски одбрамбени фонд тренутно има 13 милијарди евра, а Стална Структурисана сарадња (ПЕСЦО) већ укључује 25 земаља. Међутим, америчке економске претње, које укључују одговор истим мерама за европске компаније, не могу се спровести, с обзиром на то да су америчке компаније добиле 81 одсто одбрамбених уговора у Европи, док Европљани не досежу ни 10 одсто.
Међутим, 90 одсто америчких уговора у подручју одбране се додељује европским националним компанијама. Стога је равнотежа толико неуједначена да Европа нема шта да изгуби. Нема никакве штете.
Ништа мање неприкладне војне претње, наизглед чак и контрадикторне, изгледају као када САД прете да ће се распустити НАТО и нека онда европске земље плаћају и организују своју одбрану. Та претња је упућена као одговор на стварање европске војске, која може представљати опасност за опстанак НАТО пакта у ком највећа сила прети да ће га распустити. Овде имамо мало лудила и мало Трампа.
Усред ове напете ситуације Шпанија је, због повећане напетости са Ираном, одлучила да повуче своју фрегату “Мендез Виго” из америчке борбене групе која плови у Персијски залив. Према званичној верзији, одлука није последица политичких питања, већ је Мадрид донео своје закључке. У сваком случају, то показује колико Европа не жели да учествује и да води политику спаљене земље коју преферира Вашингтон. Осим тога, то је европска интуиција слабости Сједињених Држава и тежња за еманципацијом.
Има оних који то не виде, али у односима са метрополом почиње да се гомила превише сукоба. Према наводима са почетка текста, то значи да биологија царстава предвиђа колапс Сједињених Држава.
Весли Кларк тражио да први "томахавк" буде бачен на центар Београда! Погинуло би 10.000 Срба. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com/ Н. Бабић
