Из кабинета председника државе Мила Ђукановића нису одговорили да ли се разматра таква опција, с обзиром на то да с, према подацима Института за јавно здравље (ИЈЗ), од 2. септембра свакодневно региструје више од стотину новозаражених.
У априлу и мају, када је било вишеструко мање заражених, ванредно стање није проглашено, али су на снази биле бројне рестриктивне мере, чак и ограничавање слободе кретања...
Саговорници „Вијести“ ипак верују да неће бити уведено ванредно стање које би послужило за евентуални спас или одлагање политичког краја режима, што би произвело озбиљне друштвене посљедице, а представљало би и својеврсни државни удар и међународни скандал.
Наводе и да би у случају погоршања епидемиолошке ситуације, то морали урадити органи који имају пуни легитимитет.
Директор ИЈЗ Бобан Мугоша упозорио је прошле седмице да је епидемиолошка ситуација веома озбиљна и да иде ка драматичној. Он је позвао политичаре, религијске вође, истакнуте културне, просветне, спортске и друге личности да утичу на грађане да поштују мере...
Из ИЈЗ јуче је саопштено да је у Црној Гори 2.085 активних случајева ковида 19, а о озбиљности ситуације сведочи и то да је готово 40 одсто тестираних било позитивно у последњем пресеку. У септембру је, закључно са јучерашњим даном регистровано 1.878 заражених...
Наводно, због високог епидемиолошког ризика одложен је и почетак школске године за октобар, иако то нигде у региону није урађено, а ситуација с коронавирусом данас је и знатно гора.
Због коронавируса, Ђукановић је одложио изборе у Тивту без проглашења ванредног стања, а такву одлуку опозиција и део аналитичара оценили су као неуставну. Иако таква могућност није постојала у Уставу, али ни у Закону о избору одборника и посланика, Ђукановић је изменио одлуку и одложио изборе у Тивту до 30. августа, када су одржани и парламентарни избори.
Када су одложени тиватски избори 20. марта, у Црној Гори је било 14 заражених.
Посланици опозиције и дела невладиног сектора су тада истицали да је земља практично у ванредном стању, али да одлука формално није донесена јер је то некоме одговарало...
Државни врх је, према незваничним информацијама, у јулу разматрао да одложи и парламентарне изборе, када је било око 500 активних случајева инфекције. Избори су одржани, а ДПС није добио потребну већину за формирање владе.
Већину за формирање владе имају до јуче опозиционе коалиције “За будућност Црне Горе”, “Мир је наша нација” и “Црно на бијело”...
Према Уставу Црне Горе, ванредно стање проглашава Скупштина већином гласова свих посланика, а на предлог Савета за одбрану и безбедност. Ако Скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доноси Савет за одбрану и безбедност и подноси је на потврду Скупштини, чим она буде у могућности да се састане.
Саветом руководи председник државе Мило Ђукановић, а чланови су премијер Душко Марковић и председник Скупштине Иван Брајовић.
“Ако мандат Скупштине истиче за вријеме ратног или ванредног стања, мандат јој се продужава најдуже 90 дана по престанку околности које су изазвале то стање”, пише у Уставу.
У Уставу не пише да се не може формирати нова Скупштина током ванредног стања, већ само да се не може распуштати, јер сви прописи које Влада донесе у ванредном стању, морају се поднети Скупштини на одобрење чим буде у могућности да се састане.
У случају проглашења ванредног стања, не само да се не би променили министри у влади у року до 90 дана, већ би на својим позицијима остали и директори Управе полиције и Агенције за националну безбедност, јер нове предлаже Влада.
Директору АНБ-а Дејану Перуничићу истекао је мандат 20. августа, али је Влада одлучила да он остане на челу Агенције као вршилац дужности. Он ће остати в. д. до именовања директора АНБ-а, а најдуже шест месеци.
Правник Сергеј Секуловић за “Вијести“ каже да је увођење ванредног стања правно-теоријски могуће, али да би то могло произвести озбиљне друштвене последице.
“Ако би се уграбио моменат до конституисања новог сазива Скупштине, ушли бисмо у ризичну зону која би могла да произведе озбиљне друштвене посљедице. Могло би се рећи да би се радило о својеврсном државном удару”, казао је Секуловић.
Кина у Европска унија започеле историјску економску сарадњу! Више о томе ОВДЕ.
Извор: vijesti.me
