У оној много горој и опаснијој, дешавале су им се ствари које подсећају на мафијашке обрачуне - тачније нестајали су и то тако да их никада не пронађу, али су и убијани или су животе окончавали под врло сумљивим околностима, од самоубистава, преко страдања у саобраћајкама, до тога да су их проналазили мртве у својим кућама, аутомобилима...
Прецизних података о томе нема, али поједини медији спекулишу да је од 2001. године до данас убијено чак 13 сведока, који су били спремни да проговоре о злочинима ОВК, о мучењима, одмазди, и свим другим делима за која ће, чини се, коначно ипак неко одговарати.
Одговараће, изгледа, и "крупне рибе" и оне мало ситније, имајући у виду да су кроз хашки трибунал у последње време продефиловали неки од највиших функционера ОВК, попут Хашима Тачија и Агима Чекуа, али и неки други, ниже котирани.
Оно што је заједничко за све њих, јесте да се нису либили оружја и, како су неки и признали, најтежих кривичних дела, пре свега убистава.
Хапшење због застрашивања
За сво то време, прича која није престала да буде актуелна, јесте она која се односи на сведоке њихових зверстава, а главно питање и ранијих година, па до дан данас јесте - да ли су они сигурни?
Иако је тужилаштво радило на томе да они и њихове породице буду збринути и безбедни то се, у једном броју случајева, није догодило, напротив. За њих су некадашњи припадници ОВК сазнавали на разне начине, а онда су почели да нестају.
Њихово застрашивање није ни престало све до данас, чему су допринели сада већ ветерани ОВК, који су се управо због изношења појединих имена у јавност нашли ових дана на хашкој оптуженичкој клупи.
Насим Харадинај и Хисни Гунцати, ухапшени су и експресно спроведени у Хаг и то управо због сумње да су извршили кривична дела застрашивање сведока, одмазда и повреда тајности поступка.
Они су, како каже тужилаштво, објавили информације из истраге и имена потенцијалних сведока, и давали информације о њиховом пребивалишту и друге личне податке.
Све ово се, у најмању руку, може назвати застрашивањем које је, изгледа, експресно спречено.
Заштићени сведок пронађен мртав
Међутим, било је и ситуација где се то није догодило јер они који су били спремни да проговоре, више то не могу. Никада.
Последњи случај за који су медији писали да има везе управо са могућим сведочењем против припадника ОВК догодио се почетком ове године, када су припадници ове организације увелико летели за Хаг на давање изјава, и када се исчекивало подизање првих оптужница пред Специјаним судом.
Тада је код језера Бадовац у близини Приштине, пронађено је беживотно тело шумског инспектора Назима Рустемија (63), који је био један од заштићених сведока случајевима против ОВК.
Чланови породице рекли су тада да је током сукоба на Косову Рустеми био талац ОВК, а само три месеца пре него што је убијен, дао је исказ тужилаштву и добио статус заштићеног сведока. Он је само један од примера.
Нестајање Харадинајевих сведока
Много драстичнији су они везани за бившег косовског премијера у два мандата Рамуша Харадинаја, за кога се годинама уназад спекулише да има везе са нестајањем сведока, тим пре што се сам у чак два наврата нашао у Хашком трибуналу, и то управо за злочине почињење на КиМ. Међутим, он је оба пута ослобођен, оба пута због недостатка доказа.
Тај недостатак доказа, приштински медији и део јавности повезивали су са "недостатком сведока", којих је у случају Харадинаја било је више од 80, од чега је њих 34 давало исказе под заштитним мерама.
Такође, писано је да је реч о готово 30 сведока и чланова њихових породица који су "нестали са лица земље", а који су имали везе са ратним злочинима бившег команданта ОВК.
Било је спекулација да су неки од сведока убијени ватреним оружјем, а да су неки други страдали у саобраћајним несрећама.
Управо ово друго био је случај са Кјутим Беришом, који је страдао у Подгорици. Он је, иначе, сведочио током поступка у Хагу о томе како су му Харадинајеви војници силовали супругу, њега мучили струјом, а Србе убијали код Радоњичког језера.
Писало се и да је још један од сведока, Бедри Цури, својевремено убијен код Глоговца, али то није било све. Годину дана касније је у Косову Пољу његова ћерка Блеранда прегажена аутомобилом.
Такође, медији су наводили да је један број оних који су били спремни да сведоче против Харадинаја, од којих су неки такође били припадници ОВК, убијени махом из ватреног оружја, и то на разним местима на Косову и Метохији.
Упозорења са свих страна
Да се застрашивање сведока заиста и дешавало, знали су сви. Илустрације ради, када је Харадинају укинута прва пресуда, председавајући судија Патрик Робинсон говорио је о "застрашивању сведока који се нису усуђивали да сведоче против Харадинаја". Управо је делом и због тога суђење поновљено, али је Харадинај пуштен да се брани са слободе, упркос противљењу тужилаштва.
О застрашивању су јавно говорили и главни тужиоци Хашког трибунала, својевремено Карла дел Понте, а након ње и Серж Брамерц, на шта су се и жалили Савету безбедносту Уједињених нација (УН). И хашко Жалбено веће је имало коментаре на ту тему, описујући ситуацију као "атмосферу раширеног и озбиљног застрашивања сведока без преседана". Извештај о застрашивању сведока на Косову усвојен је и у Савету Европе.
Исти случај био је и у Србији, о чему је говорио и некадашњи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић казао да их (сведоке), "уклањају по мафијашком принципу".
- Прво их опомињу, па им застрашују породицу, прете, понекад подмићују и на крају ликвидирају. Тако је убијено више од 20 људи и тај проблем је и Дик Марти запазио у својој резолуцији - рекао је Вукчевић почетком ове године.
Својевремено је појаснио да је "у случају Рамуша Харадинаја било кључно да је убијено више сведока, а скоро сви су били застрашивани и под притиском".
Пољска чека прави тренутак да Украјини одузме Волин и Галицију! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
