Прекјуче је председник Републике Србије Александар Вучић, који иначе унапред саопштава економска сазнања и ставове Владе, оценио да се „види колико свет касни у привредном расту због пандемије корона вируса и да ће бити тешко у Србији достићи шест одсто. Ако постигнемо раст од пет одсто опет ћемо бити у прве три, четири државе у Европи“, рекао је председник додајући да се то може постићи уз трећи пакет државне помоћи, али вероватно и уз неку врсту четвртог пакета.
Према његовим речима Србија ће у првом кварталу ове године имати пад БДП-а од 0,5 одсто, иако је предвиђен пад од 1,3 одсто. „Подсећам да смо прошле године имали убедљиво најбољи резултат у првом кварталу“, изјавио је Вучић.
Међутим, само 24 сата касније председник је опет променио мишљење. Уместо прекјучерашње изјаве да ће се „раст од шест одсто тешко достићи и да је циљ пет одсто“, председник Србије је јуче причу опет вратио „на старо“ рекавши да се нада расту – од шест одсто.
Коментаришући вест о најновијој позитивној прогнози Светске банке за Србију, Вучић је рекао да је то „одлична вест, али ми се надамо да ће раст бити већи од пет одсто. Ми се надамо да ће ићи на шест процената и то нам много зависи од грађевинарства“, рекао је председник.
Светска банка је у свом новом извештају објавила прогнозе за регион Европе и Централне Азије у ком се налази и Србија и управо је проценила раст наше земље у 2020. на пет одсто. То је пак, значајно и неуобичајено повећање очекивања, с обзиром да је Светска банка почетком јануара избацила прогнозе да ће привредни раст Србије у овој години износити свега 3,1 одсто. Такође је поправила и очекивања за 2022. годину са 3,4 на 3,7 одсто.
Раст српске привреде око пет одсто прогнозирале су и велике рејтинг агенције Мудиз и Фич, који су у последњих месец дана радили ревизију рејтинга наше земље. Фич је дао прогнозу раста у овој години од 5,2 одсто, а у 2022. 4,5 одсто. Мудиз је нешто опрезнији са проценом од 4,7 одсто ове године са „средњерочним потенцијалом раста између три и четири одсто“.
Још пре прве промене мишљења председника Вучића, прогнозе је мало кориговала и Народна банка Србије која је 19. марта у саопштењу поводом ревизије Фича навела да ће ове године раст бити „између пет и шест одсто“, као и да ће се у наредним годинама стабилизовати око четири одсто што је у складу и са очекивањима Светске банке.
Домаћи „тинк-тенкови“ су нешто опрезнији, па су тако аутори Кварталног монитора, публикације коју издаје Фонд за развој економске науке, дали конзервативнију процену раста „између три и четири одсто“, што би значило да ће до краја ове године БДП из 2019. године бити премашен за око 2,5 одсто.
У сваком случају, сви истичу неизвесност у економским кретањима која се пре свега заснива на неочекиваном наставку и чак јачању пандемије Цовид 19 и у 2021. години.
Иван Николић, директор истраживања на Економском институту и уредник Макроекономских анализа и трендова, истиче да економска кретања, а пре свега извоз и индустрија, у прва два месеца ове године не указују на успоравање, али да је ова корекција наниже вероватно последица погоршавања здравствене ситуације.
„Свуда у свету расте број заражених, а земље се поново затварају. Чини ми се да тако нешто није било калкулисано у предвиђањима с краја прошле године. За Србију стиже снажан негативан ефекат из окружења и еврозоне, који су наши битни економски партнери. Европа иде у ново затварање по свему судећи, што ће неминовно имати ефекте и на нас. Колико – видећемо. Ово ми више делује као опрез, али и као брана новим захтевима привреде“, оцењује Николић додајући да је за очекивати ребаланс буџета у ком ће се озаконити трећи пакет помоћи привреди и становништву, али евентуално и четврти ако до тога дође.
Смањење раста БДП-а за један процентни поен значи пре свега мање приходе за државу и то у износу од око 0,4 одсто БДП-а или око 20 милијарди динара. Ово је рачуница Милојка Арсића, професора на Економском факултету у Београду и уредника Кварталног монитора.
„Раст од четири одсто за ову годину био би добар за планирање економске политике, јер се увек препоручује да се када влада велика неизвесност планира конзервативније. Смањење привредног раста под осталим непромењеним условима значило би повећање дефицита, али тешко је то рећи сада, јер Влада често планира веће расходе него што се реализују. То је делом зато што министарства траже максималне износе, које после немају капацитета да реализују, некад се планирању надувани расходи. Ако буде требало држава може да успори иначе велике инвестиције или да одложи нека плаћања за наредну годину. С друге стране може доћи до раста расхода и због четвртог пакета помоћи. То није искључено и због епидемиолошке ситуације, али и зато што следеће године иду избори“, оцењује Арсић додајући да ће ребаланс буџета бити прилика да и Влада формално коригује своју процену раста БДП-а за ову годину.
Лазански жестоко оплео по Чеди због изручења Милошевића! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Данас
