Најновије

АНАЛИЗА: Динамика развоја савремених система оклопне заштите у руској армији

Руска армија у свом саставу има вероватно најкрупније оклопно-механизоване саставе на свету. Довољно је рећи да Копнени вид у свом саставу има више од 15 хиљада основних борбених тенкова, оклопних транспортера, борбених возила пешадије, разних самохотки, као и различитих извиђачко-борбених возила. Оваква количина борбених средстава намеће потребу за сталним усавршавањем постојећих и развојем поптуно нових система оклопне заштите, који ће обезбедити ефикасну употребу оклопне борбене технике на савременом бојишту.

Т 80 (Фото: РИА)

ЦНИИТочмаш (научно-истраживачки институт која се налази у оквиру државне корпорације Ростех) је развио нову муницију, која је намењена за заштиту оклопне борбене технике од високопрецизног наоружања. Иако је њено име још непознаница, из извора који су везани за ову компанију долазе информације да ће бити готово 2 х ефикаснија у односу на претходне системе исте намене.

Што се тиче тенковских и механизованих састава руске армије, они од 80-их година прошлог века на својим оклопним средствима поседују систем оклопне заштите 902 „Туча“. Ради се о комплексу који је намењен за формирање непрозирне димне завесе у случају непријатељског дејства (артиљеријско-ракетни системи, противтенковске ракете и сл.).

Како уопште функционише овај систем?

На оклопу тенка се налази неколико глаткоцевних бацача (стандардна конфигурација подразумева шест јединица по једном оклопном возилу), који лансирају гранате калибра 81мм. Ови димни патрони су дугачки 220мм док њихова тежина износи 2,3кг. Гранате се активирају на даљини од око 300 метара од тенка. Једна граната је у стању да образује непрозирну димну завесу дужине 30-45 метара и висине до 8 метара. Извршну команду за примену ових граната доноси посада тенка (командир), у случају опасности од противничких тенкова и противтенковских система са вођеним ракетама.

Након активације димне гранате и формирања димне завесе њен просечан животни век траје између 120-150 секунди. За ово време „угрожени“ тенк који се налазио на нишану може под њеним окриљем да промени своју позицију, и уведе себе у безопасну зону. Међутим, приликом примене овог система постоје озбиљни проблеми. Наиме, након лансирања димне гранате и њене активације треба да прође најмање 10-20 секунди да би се формирала адекватна димна баријера. Ово се у стручној терминологији назива „мртво време“ јер противнички тенк или оператер који управља противтенковском ракетом има довољно времена да „пласира“ прецизан погодак у тенк иако је он активирао систем оклопне заштите „Туча“.

Први модели овог система су штитили борбену технику само у видљивом/оптичком спектру. Његовом еволуцијом направљени су нови типови муниције, који су блокирали и инфрацрвени спектар чији највећи извор представљају тенковски мотори. Ово је чувало тенк од ракета које су поседовале самонавођене инфрацрвене бојеве главе.

Систем заштите тенка „Туча“ се већ 40 година успешно користи не само на моделима совјетске оклопне борбене технике која укључује све типове основних борбених тенкова, оклопне транспортере, борбена возила пешадије, десантну технику, него и на оклопним борбеним средствима која се налазе у армијама других земаља. Највише се ово средство може видети у оклопно-механизованим јединицама држава из бившег Варшавског пакта, али и широм света. Штавише, систем заштите „Туча“ се осим у Русији производи и у Белорусији и Словачкој.

Ипак, овај систем је застарео и у овом моменту се не може рећи да на потребном нивоу може да заштити оклопно борбено средство које га има у својој опреми. Зашто?

Први проблем, представља повећање интензитета борбених дејстава у савременом рату, која се огледа у драстичном повећању аутоматизације ангажоване оклопне борбене технике у односу на период од пре 30-40 година. Ово је довело до чињенице да тзв. „мртво време /зона“ коју смо раније поменули у тексту, може постати кобна по тенк. Наиме, време које је потребно да би се од момента употребе димне гранате и њене активације формиорала ефикасна димна завесе је за данашње стандарде приликом извођења борбених дејстава постало неприхватљиво.

Други проблем се односи на то да систем заштите „Туча“ не може да заштити тенк у случају напада ракете која поседује радарски самонавођену бојеву главу које је данас стандард када су у питању модерне армије. Обичан дим једноставно нема никаквог ефекта на рефлексију радио-таласа.

Решење за ова два проблема су понудили развојни инжењери института ЦНИИТочмаш. Они су успели да развију комплекс који ће ефикасно заменити „Тучу“. Управо је о овом важном достигнућу говорила информативна служба државне копорације Ростех. Дакле, ради се такође о гранати/патрону, али калибра 76мм. Њена тежина је нешто већа у односу на патрон из комплета „Туча“ и износи 2,8кг. Примена је идентична као и код система „Туча“, дакле граната се испаљује из глаткоцевних лансера који су постављени на тенк (углавном тенковску куполу). Основна сврха овако конципиране муниције је продужење животног века основних борбених тенкова на фронту.

„Нови тип муниције са функцијом заштите оклопне борбене технике је направљен на бази гранате калибра 76мм и тежак је 2,8 килограма. Приликом детекције претње специјална граната се испаљује у правцу одакле је регистрована опасност (нпр. уређај за ласерско озрачење земаљских циљева преко кога се наводи ракета/бомба) где приликом детонације ствара аеросолно-диполне сметње које „ослепљују“ системе навођења које користи условни непријатељ“ – истиче су у информативној служби корпорације што је пренео интернет портал ТАСС.

Нова муниција се у будућности може користити као део одбрамбеног арсенала у оквиру борбеног комплета оперативних и перспективних типова оклопних борбених средстава, без обзира на метео-услове током њихове примене. „Модел гранате ће први пут бити представљен на војно-техничком сајму „Армија-2021“, док се завршетак етапе државних испитивања планира за крај текуће године“ – напоменули су кластеру произвођача наоружања корпорације Ростех, одговарајући на питање новинара да ли се поменуто средство бити тражено и на страним тржиштима.

У односу на муницију раније генерације, на новој гранати је за 1,5-2 пута повећана густина и покривеност комбиноване завесе која је у стању да збуни софистициране пројектиле који се на циљ наводе помоћу читавог спектра канала: ласерски, оптички, тополотни и радарски.

Ипак, не треба гајити илузију да ће након усвајања у наоружање, нови тип муниције одмах – у тоталу заштити руску оклопну технику. Руска армија у свом саставу има вероватно најкрупније оклопно-механизоване саставе на свету. Довољно је рећи да Копнени вид руске армије у свом саставу има више од 15 хиљада основних борбених тенкова, оклопних транспортера, борбених возила пешадије, разних самохотки, десантних оклопних средстава, као и различитих извиђачко-борбених возила на гусеничној платформи.

Дакле, проблем је техничко-производне природе, јер да би се сва ова средства опремила новим системом заштите, потребно је да прође неколико година.И то само у случају да се за производњу довољних количина заштитне муниције направи и посебно производно постројење. Треба истаћи да је загонетка зашто нова заштитна граната није прављена у калибру 81мм, јер би у том случају техничка припрема масовне производње као и њена компатибилност са постојећим бацачима који се налазе на оклопним возилима била далеко бржа и јефтинија.

Иако су руски конструктори унапредили квалитет и брзину стварања димне завесе, овај тип заштите оклопних оруђа ће и даље имати своје недостатке, које је практично немогуће отклонити. Наиме, када тенк који је нападнут испали димне патроне и формира непрозирну димну баријеру, он драстично смањује своје видно поље што га онеспособљава за даље извођење борбених дејстава- пацификује га. Још ниједна војна индустрија у свету није пронашла метод како да се оствари „визулени“ или било какав други продор кроз сопствене типове комбиноване димне баријере, тачније да види непријатеља који их са друге стране не види.

Срећом, тенковски конструктори су за тако нешто нашли решење кроз пројекте развоја комплекса активне заштите (ру.КАЗ). Чињеница је да су ова решења у заштити тенка далеко скупља од горе поменутог метода, али су зато и знатно ефикаснија када су у питању сви типови противтенковске муниције.

Принцип дејства комплекса активне заштите-КАЗ при његовој пуној функционалности је следећи. На основном борбеном тенку се као и у случају инсталације заштитног система „Туча“, налази неколико лансера са гранатама, које су за разлику од димних граната у првом случају – парчадно-разорног/распрксавајућег типа. Приликом експлозије ове гранате ствара се огроман број шрапнела усмереног дејства ванредно велике енергије.

У склопу комплекса активне заштите се налазе четири радарске антене (фазиране антенске решетке) које покривају практично 360 степени око тенка. Ове радарске станице високе осетљивости у аутоматском режиму рада скенирају комплетан простор око тенка. Њихова брзина реакције преко рачунарског система је запањујуће кратка, када се региструје пројектил која лети ка тенку.

Приликом детекције опасности рачунарски систем у делићима секунде прорачунава његову балистичку путању и доноси одлуку да лансира гранату-пресретача који пресеца његову трајекторију лета. Распрскавајућа бојева глава у координацији са силином саме експлозије ће у даљем развоју догађаја или уништити долазећи пројектил, или му скренути путању што ће бити довољно да се промаши тенк.

Први систем активне заштите су развили Совјети. Његова ознака је била КАЗ „Дрозд“ и развијен је крајем 70-их година прошлог века у Централном конструкторско-експерименталном бироу КБ Трансмаш. Овај систем је од 1983.године постављен на чувени основни борбени тенк Т-55А, што је његов животни век на фронту повећало за 1,2-1,5 пута.

Крајем 90-их година комплекс активне заштите „Арена“ је почео да се имплементира на основне борбене тенкове Т-80. Међутим, тадашња ситуација није дозвољава да се крене у серијску производњу и масовно опремање оклопно-механизованих јединица руске армије. У овом моменту даља еволуција овог система која носи ознаку „Арена-М“ која планира да се користи на модернизованом обт Т-90М „Пробој“.

Последња генерација система активне заштите носи ознаку „Афганит“ и он се налази у стандардној опреми основног борбеног тенка четврте генерације Т-14 „Армата“. Његове техничке карактеристике су такве да може да се супротстави кинетичким (поткалибарним) пројектилима који лете хиперзвучним брзинама. По овом параметру представља комплекс активне оклопне заштите који је јединствен и свету.

Што се тиче иностране конкуренције једини произвођач система активне заштите  за сад је Израел. Његов комплекс „Трофи“ је намењен опремању основних борбених тенкова „Меркава“. Систем се у изралеским оружаним снагама појавио крајем прве деценије 21.века.

Међутим и поред свих предности које поседује систем активне заштите он има и одређене недостатке. Па чак и уколико су испостави да је у борби против непријатељских противтенковских пројектила 100% успешан. Ово се односи на тачку пресретања долазећег пројектила која се налази на свега 3-8 метара од тенковског оклопа. На овај начин изузетно важна тактичка способност без које основни борбени тенк не може (посебно када се изводи операција у урбаним условима) постаје немогућа. Наиме, детонација распрскавајућег пројектила-пресретача тако близу тенка му онемогућава да га прати пешадија, што је изузетно важно приликом извођења офанзивних дејстава.

Велика завера против Путина је спремна! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: bog-rata. com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube