Ипак, изјава холандског токсиколога Доналда Угеса наводи на сумње да је некадашњи председник убијен у ћелији Схевенингена.
Трибунал знао, али ћутао
Према наводима истраге, Милошевићево срце стало је зато што се он није придржавао прописане лекарске терапије, него је прибегавао самоиницијативном узимању лекова. Према тврдњама затворских власти, Милошевић је дуже времена узимао „рифампицин“, антибиотик који се користи при лечењу лепре. „Рифампицин“ у потпуности неутралише дејство лекова за регулацију крвног притиска, па би то значило да је Милошевић сам себе дуго и систематски убијао.
Међутим, оно што је истрага пропустила да објави јесте да су у фебруару 2006. године, када је узорак Милошевићеве крви послат на анализу, токсиколози утврдили присуство „рифампицина“ и да су надлежни у Трибуналу читавих петнаест дана пре смрти Слободана Милошевића знали да му је здравље озбиљно угрожено.
Холандски токсиколог Доналд Угес тада је изјавио:
– Тачно је да сам две недеље пре смрти Милошевића добио његову крв на анализу и утврдио присуство „рифампицина“ (петак 24. фебруара 2006. године). Три дана касније (понедељак 27. фебруар 2006. године), значи две недеље пре Милошевићева смрти, обавестио сам затворске власти о чињеницама које сам утврдио – наводи Угес, што потврђује сумњу дела јавности у званичну верзију Милошевићеве смрти.
Више од недељу дана пре Милошевићеве смрти затворске власти су знале да се Милошевић или сам трује, или га неко трује. У оба случаја њихова је дужност била да га заштите.
Пронађен још један лек
Посебно је симптоматично токсиколошко супервештачење Института за судску медицину Универзитета у Бону у којем се наводи да је у Милошевићевом урину откривено присуство још једног лека, „дроперидола”. Овај лек је јако средство за смирење, а америчка Федерална агенција за лекове и храну (ФДА) издала је најоштрије упозорење о штетности његове примене код срчаних болесника.
У документу ове агенције пише да доза „дроперидола“ већа од 25 милиграма код срчаних болесника врло често изазива тзв. фаталну срчану аритмију, односно престанак рада срца. Милошевић је дуги низ година боловао баш од хипертрофије леве срчане коморе, повишеног крвног притиска и срчане аритмије. Дакле, да је он којим случајем попио више од 25 милиграма „дроперидола“, исход би био фаталан. Ипак, остаје питање откуд трагови овог лека у његовој крви.
Није могао сам да се трује
На питање да ли је Милошевић могао самоиницијативно да узме овај лек, Угес категорично тврди:
– То је немогуће. Начин примене тог лека знају само изузетно стручне особе, лекари или фармацеути, а Милошевић није био ни једно ни друго, а и био је затвореник под посебним режимом, дакле није могао да дође до било каквог лека без контроле – објаснио је холандски токсиколог.
Мило напао Јоаникија да би сакрио шверц дроге. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: 24sedam.rs
