Најновије

ПАЈОВИЋ: Светска глад и украјинска пшеница као монета за поткусуривање

Страх од могуће несташице хране, другим речима страх од глади, као да је завртео ум западних политичара. Ипак, до панике је још далеко, иако се с времена на време појављују изјаве проткане хистеријом. Аналитички ум ће се увек запитати: да ли је то истински страх или је у питању политички мизансцен.

Фото: Јутјуб

Пише: др Иван Пајовић

Министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок предвиђа глобалну глад. Ово је званично изјавила на састанку министара иностраних послова земаља Г7. Могуће да она само изазива лажну панику како би се друге земље „седморке” активирале и помогле да се деблокирају луке на Црном мору и из Украјине извезе 20 милиона тона пшенице.

Уопште, уочљиво је како се многи политичари на Западу много брину о украјинској пшеници, чак и амерички председник Бајден. Зар је могуће да су се сви забринули због могуће глади? Или је у питању неки други разлог…

Рекло би се да Америка и Европа већ имају ускладиштених житарица довољно макар за ову годину, а украјинска пшеница им је потребна из неких сасвим других разлога. Таквих разлога могло би бити макар три.

Први разлог – пшеница би представљала део плаћања Украјине за помоћ коју јој је до сада упутио Запад, пре свега у оружју. Други разлог – ни САД, ни ЕУ не желе да се Русија домогне те пшенице. Трећи разлог – земље Азије и Африке, при оваквим светским околностима, осетиће велику несташицу хране, па би им „западни партнери” прискочили у помоћ, продајући украјинску пшеницу.

На чуђење многих експерата, забрану извоза житарица ставила је Индија. Ова земља је други по величини произвођач пшенице, производи 108 милиона тона годишње (податак из 2021. године). У тој години више је произвела само Кина, 134 милиона тона. Притом Индија не улази међу десет највећих извозника пшенице и скоро целу количину остављала је до сада за потребе домаће потрошње. Међутим, у светлу нарастајуће светске кризе, раста цена пшенице и одласка Украјине са тржишта, а такође Русије и Казахстана, Индија је пожелела да се уклини међу главне извознике и преузме купце који су до сада радили са украјинским извозницима. Ипак, прошло је две недеље и Индија је нагло променила своју одлуку, потпуно одустајући од извоза. Званично је изјављено да је разлог стабилизација цена на унутрашњем тржишту и опасност од велике суше следеће године. Разлог је вероватно прозаичнији – страх од глади у самој земљи од милијарду ипо људи уколико се због тежње за добити повећа извоз стратешког прехрамбеног ресурса.

И – шта се добија? Три земље: Русија, Казахстан и Индија прекинули су извоз пшенице због „стабилизације унутрашњег тржишта”. А да није донета таква одлука, десило би се следеће: унутрашње тржиште суочило би се са недовољним снабдевањем и великим растом цена.Ове три земље укупно производе око 220 милиона тона пшенице годишње. Треба додати овде Украјину са њених око 26 милиона тона годишње. Другим речима, светско тржиште пшенице остаће ускраћено за око 250 милиона тона пшенице. А то провоцира енормни раст цена, који је у складу са паничном виком о опасности од глади. Ово се пре свега односи на Украјину, коју управо њени „западни партнери” желе да оставе без залиха хране. Приче које круже говоре да Запад хоће од Украјине да узме и пет милиона тона семенске пшенице, што би ову несрећну земљу довело до тога да у 2023. години остане потпуно без хлеба.

Коме је заправо потребна будућа криза глади??? Ко то хоће на њој да заради? Ево смерница за размишљање. Индија је одлучила да не извози пшеницу одмах после посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Добро је направити преглед извозника пшенице за 2021. годину и извести закључке. Русија је извезла 40 милиона тона, Европска Унија 28 милиона тона, САД 27 милиона тона, Канада 27 милиона тона, Аустралија 20 милиона тона.

Изведимо закључак! На предходном списку су земље које су увеле санкције Русији, а извозе свеукупно више од 100 милиона тона пшенице годишње. Додајмо овде још и украјинску пшеницу, и све ће бити кристално јасно. Западне земље желе да додатно зараде високим ценама пшенице на светском тржишту, плашећи цео свет глађу. У исто време желе да са тржишта потисну снажног конкурента као што је Русија. О некаквој могућој светској глади ни речи нема!

Док се ове тржишне игре воде, у медијима се напада Русија као једини кривац за све што се дешава у оквиру турбуленција светске економије.

Истина није увек у медијима. Заправо – није никад.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА